Jedno pitanje veštačkoj inteligenciji troši struje kao 100.000 domaćinstava! Da, dobro ste pročitali!

Veštačka inteligencija ili sajt ChatGPT je danas jedna od najpopularnijih destinacija na internetu. Po procenama sa kraja 2024. godine, ovaj sajt je, sa skoro 5 milijardi poseta mesečno, globalno među deset najpopularnijih sajtova, u društvu sa Guglom, Instagramom, Vikipedijom i Jujtubom.

Izumitelj ovog popularnog četbota, kompanija OpenAI, prijavila je brojku od više od 300 miliona korisnika nedeljno.

 

Za ogroman broj korisnika, ChatGPT je jedna virtuelna, besplatna, anonimna i uvek dostupna „draga Saveta”, jedno parče naprednog softvera čija je infrastruktura daleka i nevidljiva, pa o njoj verovatno i ne razmišljamo previše, prenosi Klima 101. Ali trebalo bi. Jedna procena kaže da ChatGPT već koristi oko 3 gigavat-časova struje dnevno, otprilike jednako struje kao i 100.000 domaćinstava. Ovaj broj će bez pogovora rasti u budućnosti, sa porastom broja korisnika.

Priča je, naravno, šira od toga. Kako mi kao obični korisnici koristimo četbotove je samo vrh ledenog brega. Veštačka inteligencija zasnovana na savremenim modelima mašinskog učenja je globalna industrija u fazi buma, jedna „trka u naoružanju” između vodećih tehnoloških kompanija sveta.

Za potrebe ove trke ubrzano se razvija neophodna fizička infrastruktura u vidu džinovskih data centara, fabrika čipova, transportnih lanaca, energetskih mreža, skladišta...

Drugim rečima, AI revolucija možda izgleda kao nekakav puko softverski fenomen iz naše, žablje perspektive običnih korisnika, ali ona zapravo zahteva ogromne količine resursa i njen fizički otisak je već teško izmeriti. Ali to ne znači da ne treba da probamo.

Foto: Shuterstock

Za potrebe veštačke inteligencije razvija se „najveći infrastrukturni projekat u istoriji čovečanstva”
Već se nazire osnovni problem u razumevanju ove „AI revolucije” – kako da je sagledamo, da probamo da razumemo njenu skalu?

Da bi približili temu široj publici, autori širom sveta trude se da je smeste upravo u perspektivu običnog korisnika, pa dobijamo poređenja kao što je ovo: jedan upit četbotu je 10 puta energetski zahtevniji od istog upita u „klasičan” internet pretraživač.

Ili: za obradu jednog jedinog zahteva, AI četbot koristi istu količinu struje kao i jedna sijalica koja gori 20 minuta.

Sa jedne strane, ovo jesu korisni uvidi. Treba da razumemo da i najjednostavnija upotreba veštačke inteligencije – na primer, upit ChatGPT-ju da vam „smisli” obrok od namirnica koje mu izlistate iz frižidera – podrazumeva kompleksne komputacije, odnosno fizički rad nekog dalekog čipa koji za to utroši određenu količinu energije.

Ali ovakva „približavanja” takođe mogu da nas navedu na pogrešnu pretpostavku: da su tu te naše, prozaične upotrebe četbotova ključan deo priče. A nisu.

Ne ulažu se, drugim rečima, džinovske svote u proizvodne lance i data centre kako bi se zadovoljile potrebe đaka koji koriste četbotove za pisanje domaćih zadataka. Ulaže se da bi se zauzelo vodeće mesto u pretpostavljenoj budućnosti u kojoj će veštačka inteligencija biti nezaobilazan deo globalnog tržišta.

Majkrosoft, jedan od najvećih investitora u OpenAI, planira da uloži čak više od 50 milijardi dolara godišnje u nove data centre kako bi zadovoljili infrastrukturne potrebe AI revolucije. Jedan analitičar je ovo nazvao „najvećim infrastrukturnim projektom u istoriji čovečanstva”.

Procena analitičara banke GoldmanSachs je da će, usled intenzivnog rasta broja data centara koji su neophodni za funkcionisanje „veštačke inteligencije”, do 2030. godine data centri činiti čak 8% ukupne potrošnje struje u SAD. Trenutno je njihov udeo oko 3%.

Foto: Shutterstock

Svakim svojim korakom, AI revolucija pravi pritisak na energetiku – a samim tim, i na emisije gasova staklene bašte i posledično, na klimatske promene.

U svom izveštaju o održivom poslovanju iz 2024. godine, Majkrosoft je zabeležio porast emisija gasova staklene bašte za 29,1% od 2020. godine. Najveći porast dogodio se 2023. godine.

Kako piše u izveštaju, „infrastruktura i električna energija potrebna za AI tehnologije stvaraju nove izazove za ispunjivanje ciljeva održivog razvoja u čitavom tehnološkom sektoru”.

Sličnu sliku nudi i Gugl, koji je 2023. zabeležio porast emisija gasova staklene bašte za 13% u odnosu na 2022, a za čak 48% u odnosu na 2019. godinu.

„To je zato što je rast potrošnje struje naših data centara brži od naše sposobnosti da ostvarimo projekte obnovljivih izvora energije”, piše u izveštaju ovog tehnološkog giganta.

Usled velikih energetskih zahteva, data centri za AI već su usporili zatvaranje termoelektrana
Za razliku od „običnih” ljudskih potreba i načina na koji se energija troši i kontroliše u domaćinstvima, data centri rade neprekidno i potreban im je stalni izvor struje.

Foto: Shuterstock

Kako navode eksperti, pravilna upotreba solara i vetra uz skladištenje (baterije) može da obezbedi oko 80% potražnje data centara, ali „nekakva dodatna baza je neophodna da ispuni neprekidne energetske zahteve”.

Potencijalno rešenje je nuklearna energija, koja je izrazito stabilan izvor energije, ali tu nastaje drugi problem – nove instalacije treba da budu izrazito brze, što je za nuklearnu energiju nemoguće, pa se kao navodno „čisto” a brzo rešenje nameće gas.

Analiza koju je ponudila energetska konsultantska kuća Argus kaže da će budućnost energetske infrastrukture za data centre činiti prvo elektrane na gas, koje se brzo mogu osposobiti za rad, a zatim nuklearna energija posle 2030. godine.

Ali to su sve, grubo rečeno, idealni uslovi. Kao što se može videti iz izveštaja vodećih tehnoloških giganata, energetske potrebe već imaju opipljiv uticaj na karbonski otisak AI industrije, a konkretnih primera je sve više.

U Omahi, najvećem gradu u američkoj državi Nebraski, 2023. godine je obustavljeno zatvaranje termoelektrane stare preko 70 godina – nešto nalik našoj „Kolubari A” u Velikim Crljenima – zbog toga što grad nije mogao da priušti smanjenje instalisanih kapaciteta. Naime, u grad su bili došli Gugl i Meta, lukrativni klijenti, sa zahtevnim data centrima.

Sve ovo treba posmatrati u kontekstu aktuelnih politika u SAD, u zemlji u kojoj je nova administracija gurnula brzi razvoj veštačke inteligencije u prvi plan, dok sa druge strane obustavlja finansiranje projekata istraživanja klimatskih promena i razvoja niskougljeničkih industrija.

Foto: Shuterstock

U takvim uslovima, pitanje „kakva će energetika napajati potrebe AI industrije” postaće pitanje dobre volje privatnog kapitala, što je, kako nas je istorija naučila, daleko od idealnog rešenja.

Za hlađenje hardvera – 10.000 olimpijskih bazena vode za godinu dana
Nije problem samo u struji, već i u vodi. Jedna grupa naučnika sa Univerziteta u Kaliforniji pokušala je da proceni koliko AI industrija konzumira vode, pre svega kroz hlađenje data centara i servera.

Po ovoj studiji, Gugl je samo za potrebe hlađenja svojih data centara u 2023. godini potrošio 23 milijarde litara vode.

Poređenja radi, olimpijski bazen tipično sadrži oko 2,5 miliona litara vode – što znači da je samo Gugl, samo za neposredno hlađenje svojih data centara, i to samo 2023. godine, potrošio 10.000 olimpijskih bazena vode.

Drugim rečima, nije samo gladna – AI revolucija je i žedna. Procena studije iz Kalifornije kaže da će AI industrija za par godina trošiti vode kao i jedna država veličine Danske. I to bilo kakve vode: to mora biti čista voda iz slatkovodnih izvora, kao voda za piće, kako prilikom hlađenja ne bi oštetila osetljivu opremu.

Ali nijedna nepoznata u ovoj jednačini nije stabilna. Žeđ AI industrije će rasti, a paralelno sa njom će u budućnosti rasti i rizik od nedostataka vode usled klimatskih promena.

Rešenja je puno. Data centri se mogu graditi u regionima sa razvijenim kapacitetima obnovljivih izvora, a njihova potrošnja se može donekle kontrolisati – u zavisnosti opet od toga gde su izgrađeni, i da li se koriste okolni uslovi na optimalan način. Jedan takav predlog jeste da se „trening” AI modela vrši noću, što može smanjiti potrebe za hlađenjem.

Foto: Shutterstock

Međutim, naravno da stvar nije samo u postojanju rešenja, već u tome da li će ona biti iskorišćena. Kada je industrija u bumu, kao što AI industrija jeste već par godina, kapital ne traži najodrživija, već najisplativija rešenja.

Jedan primer je Feniks, glavni grad američke države Arizone. Gledano sa strane, ova pustinjska metropola sa skoro 5 miliona stanovnika u široj gradskoj zoni, gde sve češće suše ugrožavaju vodosnabdevanje, ne deluje kao „pametno” mesto za razvoj ovako žedne industrije.

Ali usled dostupnosti zemlje, relativno stabilne elektroenergetske mreže i prisutnih subvencija za investitore, Feniks je danas bukvalno okružen data centrima. Primera radi, Majkrosoft trenutno razvija svoj džinovski kompleks data centara u blizini grada na površini od oko 180 hektara, nakon što je na isto mesto već smestio jednu od baza za Azure, svoj cloud servis.

Usled brige za održivost gradske infrastrukture, a pre svega vodosnabdevanja, Feniks je krajem prošle godine usvojio prva pravila u pokušaju da zauzda nekontrolisanu gradnju data centara. Da li isto čeka i druge gradske i lokalne uprave, širom sveta?