Bio je najmlađi i najhrabriji! Ovako je Ivica dao život za otadžbinu i čast uniforme koju je neizmerno voleo! (FOTO)

Na Kosovu i Metohiji u napadima terorista UČK tokom 1998/99 godine svakog dana ginuo je jedan, a ranjavana su po četri policajca, pokazuju zvanični podaci.

Jedan od poginulih je i Ivica Spasić Kuca iz Vranja, po činu mlađi vodnik u Vranjskoj četi, Niškog odreda, Posebnih jedinica policije.

I dok je bombardovanje SRJ bilo u punom jeku, u Vranje je 28. marta 1999. godine, stigla vest da je u selu Semetište kod Suve Reke, od terorističkog snajpera stradao jedan od najmlađih i najhrabrijih pripadnika ove jedinice, tada dvadesetčetvorogodišnji Ivica Spasić.

Sudbina je htela da je poginuo baš na Dan državnosti Srbije, praznik koji se od 1989. godine, pa sve do 2001. obeležavao kao državni, a koji je predstavljao usvajanje ustavnih amndmana, a kasnije i Ustava, kojim se smanjuje nekadašnja široka autonomija pokrajina u Srbiji i vraća potpuna suverenost republičkih organa na tim područjima.

Upravo takav Ustav biće povod za demonstracije Albanaca, a kasnije i organizovanje terorista UČK, od kojih će tokom 1998/99 stradati 365 policajaca, 1.360 biti ranjeno, a 60 njih se još uvek vode kao nestali.

Sećanje na Ivicu Spasića, sa posebnim pijetetom čuvaju njegove kolege i saborci. A svake godine, obavezno na godišnjicu pogibije, obiđu i njegovu večnu kuću. Saša Pavlović, predsednik veterana PJP - regije Niš, sećajući se tog vremena, priča kako je već 1997. godine, Vranjska četa, odreda Čegar PJP, u leto angažovana na prostoru Drenice, jakog uporišta terorista i bandi, još iz vremena kraljevine.

- Iako smo mi bili u Dreničkom kraju, Ivica je sa svojim vodom bio angažovan na teritoriji opštine Podujevo, kao ispomoć redovnim policijskim snagama. U to vreme, teroristički napadi na policijske stanice i patrole su već bili učestali. Jednom prilikom je bio na raspoređen u selu Krpimej, kod Podujeva, mestu sa većinskim albanskim življem. Pored odeljenja policije u tom selu, koje se nalazilo tik pored puta, prolazilo je putničko vozilo „Lada“, iz kojeg teroristi bacaju dve ručne bombe- kaže Saša Pavlović.

Ivica je u tom trenutku na straži. Jedna od bombi udara u pancir koji je on imao na sebi, ali srećom ne eksplodira, već pada pored njegovih nogu, dok druga ekslodira malo dalje od njega i objekta, ne povredivši nikog.

- Teroristi se tada udaljavaju kroz selo i gubi im se svaki trag. Nakon dva dana Ivica sa još jednim kolegom odlazi do pošte u Podujevu, da se telefonom javi kući. U redu na šalteru pošte, prepoznaje teroristu koji je bacio bombu na njega. Izlazi iz pošte, poziva pomoć i hapse teroristu, u čijoj kući su u pretresu nakon hapšenja nađene velike količine oružja, municije i minsko eksplozivnih sredstava. Tu Ivica iskazuje veliku hrabrost i pribranost, koje su ga krasile na svakom terenu, sve do njegove pogibije - priča Pavlović.

 

U martu 1999. godine, Odred Čegar, bio je angažovan na čišćenju od terorista sela Pećane, Slapužane i Semetište, kod Suve Reke. Vodile su se žestoke borbe u sva tri sela. Prva dva su očišćena bez žrtava na strani PJP, na kraju trećeg Semetišta, Ivica je sa još trojicom kolega bio na desnom krilu svoje Vranjske čete, kojima je ostalo da “pređu” još nekoliko kuća, do završetka akcije.

- Na njih teroristi otvaraju jaku vatru, Ivica pretrčava mali deo čistine sa još jednim kolegom, kako bi zauzeo položaj odakle može da dejstvuje po teroristima. Pri kraju čistine njega pogađa snajperski metak u glavu i on pada, a drugi kolega uspeva da zauzme bezbedan položaj na samo metar od smrtno pogođenog Ivice-priseća se Pavlović.

On ističe da sve do mraka, u naredna tri sata, nisu mogli da dođu do Ivičinog tela i kolege, koji je ležao do svog najboljeg druga, a koji  i dan danas teško preživljava taj gubitak. Nikad ne priča o tome, sve to mu teško pada i nakon toliko godina.

 - Tek nakon što je pao mrak, utihnulo je dejstvo terorista i kolege su uspele da izvuku Ivičino tel  i da njegovog saborca sklone na sigurno. Onda je zavladao veliki muk u Vranjskoj četi PJP, poginuo je najmlađi i jedan od najhrabrijih boraca. Svi ga se sećamo kao nekog ko nije znao za strah, koji je voleo svoje drugove, svoj PJP, svoje Vranje i svoju Srbiju. Slava mu i hvala - kaže Pavlović.

Posthumno odlikovan Kosovskom zlatnom PJP spomenicom  

Kolega Ivica Spasić je bio veoma cenjen i omiljen, nadovezuje se na priču Srđan Ilić, nekadašnji ratni komandant Vranjske čete.

- Bio je poštovan i cenjen i među ostalim kolegama PU Vranje, građanima svoga Vranja, gde se rodio, radio i živeo. Istakao se hrabrošću i odvažnošću, kada je u 24. godini dao svoj život u odbrani otadžbine. U znak sećanja na njega, na predlog Udruženja veterana PJP - južne i jugoistočne Srbije i lokale samouprave u Vranju, deo Obličke ulice poneo je ime Ivice Spasića. Udruženje veterana PJP je pre dve godine, posthumno dodelilo Kosovsku zlatnu PJP spomenicu, njegovoj porodici - dodaje Ilić.

A Ivica Spasić jedan je od mnogih postradalih policajaca, vojnika i civila, koji za sobom nisu ostavili potomke, stradavši veoma mladi, tek punoletni. Od porodice, posebnu uspomenu na njega čuva mlađa sestra Danijela Jović.

- Brat je bio uvek zaštitnički nastrojen prema meni. Bio je veoma druželjubiv, uvek nasmejan i vedrog duha, raspoložen za šalu. Svi su ga voleli, a posebno Romi, kroz čiju je mahalu prolazio kada bi išao do grada ili se vraćao kući. Nekoliko dana pre nego što je poginuo, odvezla sam ga do autobusa gde su se oni okupljali pre odlaska na Kosovo i Metohiju. Pokušala sam da ga odvratim da ne ide, da nađe izgovor, jer nam je i otac bio mobilisan. Međutim, on nije hteo ni da čuje za tako nešto, nije hteo da ostavi svoje kolege, svoju jedinicu, saborce, jednom rečju bio je potpuno posvećen poslu, odgovoran i primeran u svemu - priča Danijela.

Branio državu i čast uniforme koju je nosio

Godine nakon Ivičine pogibije, bile su ispunjene tugom, od koje bi, kako Danijela kaže, i kamen pukao. Njihovi roditelji to nisu izdržali i svega nekoliko godina nakon tragedije, oboje su umrli. Ivica Spasić je od strane SRJ odlikovan Ordenom za zasluge u oblastima odbrane i bezbednosti prvog stepena. Priča o njemu je priča o jednoj mladosti, koja je celu sebe dala u odbrani države, časti i dostojanstva uniforme, koja im je poverena.