Ovo je kuća velikog Srpskog vojvode: Bio je najmlađi od trinaestoro dece i nosio nadimak Bubica (FOTO)

Između padina Divčibara i Suvobora, nalazi se Struganik, rodno selo Živojina Mišića, jednog od najvećih srpskih vojskovođa, koji je tamo rođen 1855. godine, kao najmlađe od trinaestoro dece.

Živojin je bio miljenik porodice Mišić, pa je nosio nadimak Bubica, a čitav njegov život obeležili su detinjstvo i školovanje, što je zabeležio u knjizi "Moje uspomene".

Vojvoda Živojin Mišić borio se u svim ratovima vođenim u Srbiji od 1876. do 1921. godine, a njegove reči ostale su upečatljive i citiraju se i dan danas, od kojih se najviše pominje "Život je večita borba. Ko sme taj može, ko ne zna za strah taj ide napred".

Bio je oženjen Lujzom Krikner i imali su šestoro dece. Preminuo 1921. u Beogradu.

- Porodica Mišić je rodom iz Tepca sa Durmitora i onda kada su došli ovde uzeli su prezime Mišić po jednom pretku što je ranije i bio običaj u Srbiji. U knjizi piše da su sva mala deca morala da rade, i da je on sa šest godina pomagao u svim seoskim poslovima, pa tako je i napisao "ko nije čuvao koze i ovce, on ne zna šta su jad i nevolja". Sve to nam govori da je vojvoda bio vrsni poznavalac svog naroda i mentaliteta Srba, jer je i on sam rođen u zadržnoj porodici što je mnogo i uticalo na njegove odluke u boju i životu - ispričala je etnolog Ivana Đurić.

Od 1974. godine, rodna kuća velikog Živojina Mišića pretvorena je u muzej, podeljen na dva segmenta. Prvi uključuje vojno biografsku baštinu, dok je u drugom segmentu smeštena etnografska postavka, koja ima za cilj da prikaže način življenja zadružnih porodica tog vremena.

- Rodna kuća Živojina Mišića pored kulturnog poseduje i istorijski značaj, svi objekti koji se mogu  videti u dvorištu predstavljaju spomenike tradicionalnog graditeljstva u Srbiji. Kuća pripada tipu kakve su pravljene u selima brdsko planinskog tipa kao što je Struganik. Ukopavanjem u nagib dobijao se podrum a nad njim soba ili kelija. Na samom objektu postoje dvoje ulaznih vrata što je omogućavalo lakši kontakt sa ostalim objektima u okviru domaćinstva, a krov je na četiri vode i prekriven ćeramidom - rekla je Ivana.

Zadruge su u tom periodu predstavljale mnogobrojne porodice, a Mišići su brojali 60 članova.

Zanimljivo je to što koliko je bilo oženjenih zadrugara, tačno je toliko bilo i vajata od drveta u kojima se nije ložila vatra, već su tu stajali sanduk sa devojačkom spremom, kolevka i bračni krevet. Taj vajat bio je jedini intimni prostor za bračne parove.

- U muzejskoj postavci vidimo sve ono što je potrebno za život u tim zadružnim porodicama, od posuda koje su ručno pravili od prirodnih materijala, stubline gde se držalo brašno, naća gde se mesio hleb. Poslovi u kući su bili podeljeni na muško-ženske, pa je tako i majka slavnog vojvode Anđelija Mišić bila planinka zadužena za pravljenje belog mrsa - navodi etnolog.

Ono što je bilo najvažnije za čitavu zadrugu, jeste ognjište, mesto gde se ložila vatra, pripremala hrana, dok se porodica okupljala u centralnom delu kuće.

- To mesto je imalo ekonomsku i socijalnu funciju, a verige iznad ognjišta su imale posebno značenje i magijsku funkciju. Kada nije bilo pisanih ugovora, zaklinjalo se upravo držeći se za verige i to je imalo istu težinu kao da je potpisan neki ugovor. Za ognjište se takođe vezuje  verovanje da su ispod njega sahranjivani pretci ili ispod praga - objasnila je Ivana.

Vojvoda Živojin Mišić, osim toga što je među najvećima, bio je i jedan od najobrazovanijih oficira u Srbiji. Tokom života predavao je taktiku na Vojnoj akademiji, a zatim predavanja sakupio u udžbenike. Bio je ađutant kralja Milana i Aleksandra Obrenovića i govorio nekoliko stranih jezika.

Penzionisan je jer se nije plašio da uvek iznese svoj stav, ali su ga u kriznim vremenima uvek vraćali.

- U istorijskom delu muzejske postavke nalaze se njegove lične stvari, strateški udzebenici, fotografije iz Kolubarske bitke i ostalih ratova koje je vodio. Tu će vas dočekati pravi istorijski vremeplov i bogata saznanja o velikom vojskovođi - rekla je Ivana.