Ovaj biznis cveta, ali bukvalno: Država daje podsticaj i do 1.000.000 dinara, evo o čemu se radi

Naša zemlja ima dobre uslove za plantažnu proizvodnju cveća na otvorenim površinama, zbog dobrih klimatskih uslova i dužine vegetacionog perioda, što su mnogi iskoristili kako bi od toga napravili unosan biznis.

Imamo sve preduslove da se pokrene još veći razvoj cvećarstva, ali ipak više uvozimo cveća nego što ga izvozimo, a površine na otvorenom prostoru se smanjuju u korist površina u zaštićenom prostoru( plastenicima i staklenicima). Svega 13 poljoprivrednih gazdinstava gaji cveće na otvorenom prostiru, dok je u zaštićenom prostoru broj gazdinstava skoro tri puta veći - 36.

Na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku, cveće se na otvorenom prostoru u 2024. godini gajilo na 680 hektara, što je manje za 4,5 procenata nego 2023. Godine, kada je zauzimalo 712 hektara. U staklenicima i plastenicima cveća je bilo na 302 hektara ili za devet procenata više u odnosu na prethodnu godinu (277 hektara).

- Cvećarstvo, kao ozbiljan činilac u privrednom sistemu zemlje, treba da postane profitabilna proizvodna grana. Neophodno je udruživanje proizvođača radi čvršćeg povezivanja na planu organizovanja proizvodnje i plasmana cveća i ukrasnog bilja, kako na domaćem, tako i na svetskom tržištu, jer se za sada cvećarstvom bave pretežno individualna poljoprivredna gazdinstva. Treba raditi na formiranju berze cveća i privlačenju stranih investicija i partnera - kazali su u Ministarstvu poljoprivrede.

Foto: Shutterstock

Ministarstvo godinama unazad predviđa mere za unapređenje sektora hortikulturnog bilja, odnosno cveća i ukrasnog bilja, kao i lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja: gazdinstva imaju podsticaje za unapređenje rasadničarske proizvodnje, koje obuhvataju podršku koja se odnosi na proizvedene sertifikovane i standarne sadnice voćaka i ruža u maksimalnom iznosu od 700.000 dinara; dobijaju podsticaj za biljnu proizvodnju od 18.000 dinara po hektaru, pravo na povrat plaćene akcize na dizel gorivo u iznosu od 50 dinara po litri kupljenog goriva, u količini od 100 litara po hektaru, maksimalno do 100 hektara, podsticaj za nabavku novih mašina i opreme, koji iznosi maksimalno 1.500.000 dinara, i za nabavku novog traktora. Najviši ukupni iznos podsticaja koji korisnik podsticaja može da ostvari za jednu kalendarsku godinu je 1.000.000 dinara, prenosi Dnevnik. 

Na osnovu višedecenijskog iskustva u cvećarstvu, Dušan Milosavljević iz Sente ističe da su subvencije uvek dobre, bez obzira na to koliko iznose, ali da država treba više pažnje da posveti poljoprivrednim gazdinstvima, jer sada veće podsticaje primaju firme. Malo u cvećarstvu, kaže, ima prijavljenih firmi, uglavnom se registruju kao gazdinstva.

Milosavljević se bavi proizvodnjom sadnica ruža stablašica i navodi da bi za proizvodnju ruža značilo kada bi država davala podsticaj po prijavljenoj sadnici ruža, ali i da cvećarima treba tržište.

- Imamo znanja i iskustva, ali ne možemo da konkurišemo stranim tržištima, pošto preduzetnici u cvećarstvu u EU imaju firme u afričkim zemljama, gde je radna snaga jeftina. I to je jedan od razloga zašto je domaća proizvodnja cveća skupa i ne nalazi kupce spolja. Zato se oslanjamo na domaće tržište i ne širimo proizvodnju - rekao je Milosavljević.

Foto: Shutterstock

Izvoz u Holandiju

Prošle godine smo uvezli 10.615 tona cveća i ukrasnog bilja u vrednosti od 36,4 miliona evra, a prodali na strana tržišta 2.281 tonu za 6,4 miliona evra. Podaci iz prošle godine pokazuju da je uvoz u 2024. godini bio veći za 19 procenata nego 2023. godine, a izvoz se smanjio za 14 procenata.

Najviše trgujemo svežim cvećem sa Holandijom. Sveže cveće (orhideje, zumbuli, narcisi i lale, i cvetne - sobne biljke) čini čak 55 procenata uvoza, što je skoro 20,1 milionA evra, od čega uvoz iz Holandije čini oko 14 miliona evra .

U 2024. godini izvozili smo svežeg cveća za skoro 5,2 miliona evra, od čega smo ruža prodali za 2,5 miliona evra, najviše Holanđanima u vrednosti od skoro pola miliona evra.