Da li vam je poznat ovaj čovek: Ode Nole u penziju (VIDEO)

Novica Cvetković (65) laborant ambulante u selu Vlase kod Vranja, omiljeni sagovornik novinara, a po potrebi i pomoć medijskim ekipama na terenu, posle više od četiri decnija rada u belom mantilu oprostio se od kolektiva rečima koje su izazvale emocije širom juga Srbije.

- Moj poslednji radni dan. Zbogom firmo, zbogom preduzeće. Hvala kolektivu, rukovodstvu i pacijentima. Od danas – penzija - napisao je Novica koji je iz Kruševca došao najpre u Zdravstveni centar Vranje pa u ambulantu u Poljanicu, i ovde ostavio srce.

Prvi odlazak u ovaj kraj, kaže, pamti po mučnini u autobusu zbog krivina na putu, ali posao u struci bio je njegova sreća.

Foto: Privatna arhiva

 

Ubrzo posle dolaska, upoznao je ljubav svog života. Oženio se Ratkom i u Poljanici stvorio porodicu. Ćerke Kristina i Katarina podarile su mu unučad: Galu (7), Ilinu (4), Konstantina (6) i Metodija (3) a sin Lazar živi u Beču i ima sina Teodora (5). 

Pre deset godina, Ratka je preminula, ali Novica nije napustio Poljanicu.

Godine provedene u seoskoj ambulanti nisu bile samo služba medicini – bile su služba ljudima.

Foto: Privatna arhiva

 

- Najprisutnija bolest u ovom kraju danas je samoća. Ljudi su stari, sami i bolesni, i to je najteže gledati. Godine koje sam ovde proveo u seoskoj ambulanti nisu bile samo služba medicini, nego ljudima - kaže Novica.

Zato je on za meštane Poljanice bio mnogo više od laboranta.

 

Kad bi nestala struja, poplave presekle puteve ili porodice ostajale bez osnovnih uslova za život, Novica je bio taj koji je dizao glas i alarmirao javnost. Tako je, osim u mantilu, postao i hroničar sela koja polako nestaju, beležeći njihove priče i uspomene.

Poštuje ga i sedma sila Vranja, ali i novinari beogradskih medija kojima je uvek bio siguran sagovornik za seoske prilike iz ovog kraja.

 

- Nikada se nisam pokajao što sam došao. Kruševac je u mom srcu, ali Poljanica i Vranje su ono čemu pripadam. Danas poznajem gotovo sve ljude u 22 sela i bio sam svedok njihovih života, muka i radosti. To je moje bogatstvo - kaže Cvetković.

U ambulanti su mu uz poklone kolege poželele zdravlja i dugu penziju, a on nije mogao da zadrži suze. U njegovim rečima samo mir i ponos.

- Zadovoljstvo koje sam osećao dok sam pomagao ljudima i sreća koju su oni delili sa mnom – to je osećaj koji nema cenu - kaže Novica.