Ovo voće rađa u Dragačevu k'o u Africi: Sve što rodi, sve se proda

Da je Milanu Jevremoviću iz dragačevskog sela Zeoke pre 10 godina neko rekao da će svoje domaćinstvo izdržavati gajenjem afričke dinje, mislio bi da se šali. Ali, malo po malo, zasadi i prinosi ove voćke su rasli, pa se sad ne kaje! potražnja je toliko velika da se kivano kapariše unapred.

Potražnja je tolika da se kivano, kako se ovo voće izvorno zove, kapariše unapred!

Sve sušnija leta i sve viša temperatura prijaju ovom voću koje se već odomaćilo u našim uslovima. 

- Počeo sam proizvodnju sa svega par semenki koje sam zasadio u čaši i bio sam skeptičan da li će se uopšte primiti. Nisam znao ništa o toj biljci, uglavnom sam informacije sakupljao putem interneta. Kada su nikle, mlade biljke su ličile na rasad krastavca, obezbedio sam im "naslon" i misija je počela - počinje priču Milan. 

I njegovim bližnjima izgled voća je bio neobičan a ukus još neobičniji. 

- Kada jedete, deluje vam kao da je pomešana banana, dinja, krastavac i limeta, ali je vrlo ukusno i pre svega zdravo. Veći deo roda je rezervisan za beogradsko tržište. Restorani i hoteli su mi već rezervisali količine, potpuno je organski i mi imamo taj sertifikat koji uvek nosimo kad prodajemo - nastavlja Milan.

 

 

Zbog dobrog prinosa i velike potražnje Jevremovići su proširili svoje zasade.

- Kivano vrlo brzo raste i mora da se orezuje, inače se mnogo širi. Po svojoj specifičnosti otporan je na visoke temperature i ne trpi veliku količinu vode, tako da nemamo problema sa navodnjavanjem. Gajim ih u plasteniku jer im na taj način obezbeđujem još veću toplotu, ne zahteva velika ulaganja, ne trpi pesticide i čist je organski proizvod. U plastenicima su prinosi veliki i kako vreme bude odmicalo ići ćemo na to da proširimo zasade, jer ovog voća nema mnogo u Srbiji i voleo bih da njegova prerada i proizvodnja zaživi - objašnjava Milan.

A kako bi znali da je kivano zreo i spreman za berbu, Milan je naveo da je dovoljno samo da pogledamo koje je boje, a po njoj možemo znati i koliko je sladak.

- Kivano treba da bude žute boje kada sazri i što duže se ostavi da zri, on postaje sve slađi i slađi. Za razliku od drugog voća on ne truli. Što više uzri on je po kvalitetu bolji, slađi i mesnatiji - kaže Milan koji ovo voće prodaje po ceni od oko 1.000 dinara za kilogram, a njegove poslovne ideje idu daleko. 

- Što da ne? Mogao bih i da izvozim u Evropu, na istok. Dobro rađa - smeje se Milan.