Obeležavamo Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu i tragediju u Kragujevcu

Danas obeležavamo Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu i streljanje hiljade žitelja grada Kragujevca i okolnih sela.

Masakr nad više hiljada srpskih civila, muškaraca i dece, gimnazijalaca, nemačka kaznena ekspedicija izvršila je 21. oktobra 1941. godine u Kragujevcu, kao odmazdu, zbog napada, pogibije i ranjavanja, nekoliko nemačkih vojnika od strane ustanika u okolini grada.

Pretpostavlja se da je ubijeno najmanje 2.796 srpskih civila, među njima 412 u obližnjim selima.

Nemci su tada na streljanje poveli i učenike viših razreda gimnazije.

Od leta 1941. godine u Srbiji je bio u toku ustanak, pošto je Kraljevina Jugoslavija napadnuta i okupirana nekoliko meseci ranije, u aprilu. Neposredni povod za nemački napad bio je prevrat koji se dogodio 27. marta u Beogradu, kada je oborena Vlada Cvetković Maček, potpisnica Protokola o pristupanju Paktu dva dana ranije. 

Berlin jebio krajnje nepoverljiv prema Beogradu od leta 1940. pošto su po kapitulaciji Francuske Nemcima pali u ruke dokazi da su simpatije vlasti u Beogradu bile protivne interesima Nemačke. Prva pozadina napada na Jugoslaviju nalazila se prethodnoj odluci Berlina da se britanske trupe odstrane iz Grčke, koja je okupirana odmah posle Jugoslavije, pri čemu su Britanci pobegli na Krit, a pošto je usledio desant nemačkih trupa na to ostrvo, u Egipat.

Nakon što je Nemačka napala Sovjetski Savez pod vođstvom KPJ započeo je ustanak u Srbiji 7. jula te 1941. godine. Vrh KPJ postupio je time u skladu s nalogom iz Moskve. Kako je ustanak odmicao usledile su nemačke represalije, a potom i naredba da će se nadalje za jednog poginulog Nemca streljati stotinu građana Srbije kao odmazda.

Odluka okupatora da usledi streljanje, odmazda, u Kragujevcu doneta je posle napada ustanika 16. oktobra na putu Kragujevac - Gornji Milanovac, između sela Bara i Ljuljaka, kada je nemačka kolona dočekana u zasedi, prenosi Tanjug.

Bila je to zajednička akcija partizana, odnosno tada Narodnooslobodilačkih partizanskih odreda (docnije NOVJ), i četnika, pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini, u kojoj je poginulo 10 nemačkih vojnika, a 26 je ranjeno.  

Prema drakonskoj odredbi Franca Bemea, tada glavnokomandujućeg nemačkog generala u okupiranoj Srbiji, donetoj 10. oktobra, propisano je streljanje 100 Srba za jednog ubijenog, a 50 za svakog ranjenog Nemca. 

Naredbu da se sprovede odmazda u Kragujevcu neposredno je izdao major Oto Deš, tada zapovednik 749. puka, sa središtem u Kraljevu. Izračunato je pritom da će se, po naredbi generala Bemea, s ciljem odmazde streljati 2.300 osoba.

Iz Kraljeva nalog je prosleđen majoru Paulu Kenigu u Kragujevac.

Oto fon Bišofshauzen, krajskomandant, insistirao je tada da su okolna sela, kako se izrazio, legla bandita, te da bi odmazde, hapšenja i streljanja, trebalo započeti u njima. Sam Kragujevac Bišofshauzen je opisao kao uglavnom mirnu sredinu.

Odmazde su tako započele u obližnjim selima, kao 19. oktobra u Maršiću, Ilićevu, Grošnici, a nastavljene masovnim streljanjem u Kragujevcu 21. oktobra, a delom i prethodnog dana.  
Nije u potpunosti razjašnjeno koliko je ljudi tada uhapšeno. Procenjuje se da je privedeno između pet i šest hiljada građana, što je činjeno sasvim neselektivno. 

Hapšeni su muškarci starosti između 16 i 60 godina, mada je među privedenima bilo i drugih, a koliko se zna, otpora prilikom privođenja nije bilo.  Hapšenja i uzimanje talaca tada nisu bili retki, ali je malo ko pretpostavljalo da će uslediti masovno streljanje. 

Privedeni su potom sabijeni u topovske šupe koje je prethodno koristio artiljerijski puk "Tanasko Rajić" jugoslovenske vojske. Bilo je pritom selekcije privedenih, izdvojeni su, odnosno zamenjeni pojedini građani.

Izvršioci streljanja bili su pripadnici Vermahta, dakle regularnih nemačkih trupa. Bili su to Prvi bataljon 724. pešadijskog puka i Trećeg bataljon 749. pešadijskog puka. 

Tragedija Kragujevca, kada je taj grad bezobzirnim streljanjem hiljada žitelja zavijen u crno, prenerazila je celu Srbiju, što je dovelo i do preispitivanja na temu smisla ustanika u takvim okolnostima.

Odluka o izgradnji Spomen parka doneta je 1953. godine kada je prvi put i priređena službena komemoracija. Spomen park koji je dugo potom dograđivan obuhvata prostor ukupne površine 352 hektara. Na tlu kompleksa nalazi se 30 masovnih grobnica. 

Foto: TANJUG/ NEBOJŠA RAUS/bs

Počev od 1971. godine u Šumaricama se održava manifestacija "Veliki školski čas" kojom se podseća na masakr koji se dogodio oktobra 1941. Srpska pravoslavna crkva kanonizovala je nevine stradalnike, proglasivši ih za novomučenike.

Godine 2012. Vlada Srbije donela je odluku da se dan masakra u Kragujevcu nadalje obeležava kao Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu.