Koja Vrači prekorači!? Ovo verovanje za neudate devojke prenosi se sa kolena na koleno

Narodno verovanje o Svetim Vračima i neudatim devojkama i danas može čuti među stanovništvom u selima zapadne Srbije.

Današnji praznik Svetih Vrača - svetih besrebrenika i iscelitelja Kozme i Damjana duboko je ukorenjen u narodnu tradiciju, nosi ne samo verski, već i bogat sloj narodnih običaja i verovanja. Među njima, jedno od najpoznatijih kaže: „Koja Vrači prekorači, osta za dogodine.“

Ova stara izreka, koja se i danas prenosi sa kolena na koleno, odnosi se na devojke koje se do praznika Vrači nisu udale. U narodnom tumačenju, verovalo se da ako devojka do tog dana „prekorači Vrače“, odnosno ako se ne uda do 14. novembra, moraće čekati još najmanje godinu dana na svadbu.

U starim vremenima, vreme od Đurđevdana do Vrača smatralo se „mladim godom“, periodom pogodnim za svadbe i veridbe. Do jeseni se već znalo koje će se devojke „započeti“, a koje će ostati neudate. Dolaskom Svetih Vrača, kako su govorile starije žene, „svadbene sveće se gase“ i počinje zimski deo godine, kada se više ne igraju svadbe. Otuda i izreka, ko tada „prekorači“, mora čekati sledeću godinu da ponovo „svadbena sreća“ zakuca na vrata.

Ova starinska izreka i danas se naročito čuva u planinskim selima jugozapadne Srbije i severne Crne Gore, pa iako su vremena drugačija nego nekad, još samo se može čuti u razgovoru starijih ljudi.

Na dan Vrači žene obično ne rade teške poslove, naročito ne predu i ne šiju, kako bi izbegle, kažu, bolesti i „zlu sudbinu“. U pojedinim mestima, devojke se uoči praznika okupljaju, kite se cvećem i mole se Svetim Vračima da im podare zdravlje i dobru udaju. Starije planinke bi znale reći:

„Pomoli se Vračima, pa ćeš dogodine s vencom na glavi“ ili „nije greh ostati neudata, ali je red da se Vrači ispoštuju."