Manastir krije zakopano blago: Ovde se deca krste u ledenoj vodi, mnogi dolaze zbog jedne legende

Na obroncima planine Baba, na koju se naslanja Rtanj, nalazi se manastir Lešje, podignut na temeljima bogomolje iz 14. veka!

Zvanična istorija navodi podatak da se manastir Lešje, kod Paraćina pominje u popisu koji su turski osvajači načinili 1536. godine. Međutim, već u sledećem popisu koji je načinjen oko 1570. godine ovaj manastir se ne pominje, pa se pretpostavlja da je tada već opusteo.

Ipak ne postoji zvaničan podatak kada je tačno podignut prvobitni manastir Lešje, kod Paraćina, kao ni ko ga je podigao. Postoje samo naznake da je srpski knez Lazar, možda podigao neveliku crkvu na tom mestu tokom 14. veka. takođe se smatra da je pre njega veliki župan Stefan Nemanja, u drugoj polovini 12. veka na tom mestu podigao manju crkvu i to na temeljima crkve koja je tu postojala ranije. Pa, ipak, sve su to nedokazane tvrdnje za sada.

Foto: Shutterstock

Iako riznica manastira Lešje, kod Paraćina nije naročito velika po obimu, zanimljivosti koje se u njoj mogu videti su brojne : čestica sa Časnog Krsta Gospodnjeg, deo moštiju jednog od 40 Svetih sevastijskih mučenika i mnoge druge relikvije. A kao posebno važan podatak se navodi da su mošti velikomučenika Svetog kneza Lazara prilikom osvećenja crkve Pokrova Presvete Bogorodice ugrađene u Časnu trpezu.

Uz crkvu Pokrova Presvete Bogorodice, pomenuti zvonik i spomen kosturnicu, u okviru manastirskog kompleksa se nalazi i konak i gostoprijemnica, a u njegovoj neposrednoj blizini su i dva izvora lekovite vode u okviru kojih se nalazi česma izrađena od kamena i kaskadni bazeni. Veruje se da je voda sa ovih izvora lekovita.

Arhitektura 

Arhitektura manastira Lešje, kod Paraćina je vrlo specifična, jer predstavlja spoj nekoliko različitih stilova : od moravskog, preko vizantijskog, do grčkog stila arhitekture.

Foto: Shutterstock

Osnova glavne manastirske crkve Pokrova Presvete Bogorodice je trikonhosna, odnosno trolisna. U toku poslednje obnove dodata je priprata, za koju se pouzdano zna da je prvobitna crkva nije imala.

Crkva na čijim je temeljima sazidana današnja crkva Pokrova Presvete Bogorodice je građena od posebnog materijala, takozvane sige ili bigara, a poznato je i da su zidovi prvobitne građevine bili debeli 80 centimetara, uzevši u obzir da je otkriveno oko pola metra visine ovih zidova, prilikom nedavne obnove manastira Lešje.

Freske i ikone

Uzevši u obzir da se manastir Lešje, kod Paraćina još uvek gradi, u njemu još uvek nije urađen živopis, pišu Manastiri u Srbiji. 

Trenutno se u unutrašnjosti glavne manastirske crkve Pokrova Presvete Bogorodice nalazi celivajuća ikona Pokrova Presvete Bogorodice.

Zanimljivosti 

Kada je u pitanju manastir Lešje, kod Paraćina puno je zanimljivosti vezano za njega. Zato je najbolje početi od novijih vremena. U ovom manastiru na snazi su stroga pravila ponašanja i to prema najstarijem, takozvanom Jerusalimskom tipiku koji je načinio Sveti Sava Osvećeni. Na prvom mestu to znači da se službe u manastiru obavljaju bez skraćivanja, a postoji i strogi kodeks oblačenja i ponašanja u manastiru.

Foto: Shutterstock

U ovom kraju dugo bila živa legenda da je u blizini mesta na kome se nalazi manastir Lešje, kod Paraćina zakopano skriveno blago. Zato su mnogi meštani prekopavali teren i prilično oštetili materijalne ostatke.

Iznad manastira Lešje, na steni koju nazivaju Hajdučka se nalazi posebno osvetljen krst, koji se vidi iz daleka.

U zanimljivosti vezane za manastir Lešje, kod Paraćina se ubraja svakako i takozvano pogruživanje dece prilikom krštenja i to u izvorskoj vodi, čija je temperatura 12 stepeni Celzijusovih. 

U okviru manastirskog kompleksa se nalazi i svojevrsno spomen obeležje , a za nastanak ovog obeležja su vezane zanimljivosti koje se odnose na otkriće moštiju i nekropole, za koju arheolozi smatraju da potiče iz 12. veka. U narodu ovog kraja postoji predanje da su turski osvajači jednom prilikom baš na tom mestu ubili sve sveštenike i vernike koji su se sakupili ovde za neki crkveni praznik, a kako se veruje to se zbilo tokom 16. veka. Dajući intervju za jedan časopis, sestra Inokinja Serafima iz manastira Lešje, kod Paraćina je rekla : ” Verujemo da su to prepodobni i da su svi ti ljudi mučenički stradali. Pri otkopavanju i sahranjivanju kosti su im bile miomirisne. Sahranili smo ih u zajedničku grobnicu. To je Krst koji zovemo Golgota. “