Da ne poveruješ: Misteriozni lik starca pojavljuje se na stablu crne topole u jednom niškom naselju

Džinovsko stablo crne topole u dvorištu Nišlijke Ane Golubović u naselju Donja Vrežina oduvek je privlačilo pažnju. I iz daleka, jer visinom nadmašuje drveće u okolini, ali još više izbliza...

Najstariji žitelji Donje Vrežine potvrđuju da je crna topola vekovima bila zapis, odnosno sveto drvo oko kojeg su se okupljali meštani tokom velikih svetkovina i praznika.

Tokom sunčanih dana, na istočnoj strani drveta jasno se vidi lik starog čoveka s bradom, što dodatno pospešuje priče o tajnovitoj moći ovog drveta. 

Razgranata krošnja topole koja se izdiže čak 22 metra u visinu, stameno stablo čiji je obim nešto veći od pet metara, dovoljno govore da je ovaj gorostas tu sigurno duže od dva, tri veka. 

Foto: D.K.

 

 

- Plac sa topolom kupila sam 2005. godine i pretpostavljam da je starija od crne topole u Kotoru koja se nalazi pod zaštitom crnogorske države. To stablo je zasađeno 1667. godine, a visoko je 17 metara. Pozvala sam stručnjake Zavoda za zaštitu prirode Srbije koji su nedavno ustanovili da je ova crna topola visoka 22 metra, a obim joj je 5,12 metara - kaže Ana.

Otkad su prošle godine investitori u Donjoj Vrežini pokazali interesovanje za izgradnju stambenih zgrada i počeli da seku stabala, Ana se zabrinula za svoju topolu. 

 

 

Foto: D. K.

 

- Plašim se da bi isekli grane koje delimično prelaze na susedne parcele, a svakako bi isekli one žile korena koje se tamo nalaze. To bi bilo pogubno za topolu - priča Ana.

Zato se obratila i Zavodu za zaštitu spomenika prirode, kao i većem broju međunarodnih ustanova koje se bave prirodom i zaštitom biodiverziteta.

Stručnjaci Zavoda za zaštitu prirode Srbije prošle godine su pri prvoj poseti procenili da je drvo bolesno, ali izveštaj komunalnog preduzeća "Mediana" posle provere stanja stabla rezistografom,  bio je drugačiji. 

Foto: D. K.

 

- Oni su mi rekli da je stablo zdravo i predložili da bude zaštićeno. I ja sam za to. Trebalo bi da uživa zaštitu države kao prirodno dobro jer je, verujem, i najlepše i najstarije u Nišu. Njegova krošnja je stanište ptica, insekata i drugih životinja. Na drvetu i oko njega borave detlići, zelene žune, sove, ježevi i druge vrste - naglašava Ana.

S druge strane, podseća, ne treba zaboraviti tradiciju i verovanje.

Pred zapisom su se ljudi molili, zavetovali, verovali su u njegovu moć...Mnogi oni koji su topolu videli nemaju objašnjenje kako se lik starca s bradom našao baš na ovom stablu...

 

BONUS VIDEO