Ovo se ne pamti na Hilandaru: Pogledajte šta su uradili srednjoškolci iz Požege (FOTO/VIDEO)

Trinaest učenika Poljoprivredne škole "Ljubo Mićić" iz Požege protekli mesec, uz blagoslov i pratnju četiri profesora, boravili su u Hilandaru, gde im je poveren ozbiljan zadatak – orezivanje 20 hektara manastirskih vinograda.

Sa Svete Gore su se vratili žuljevitih ruku, ali punog srca, a utiske sa ovog nesvakidašnjeg putovanja još uvek sabiraju.

- Osećaj je neponovljiv, osetili smo duh svetinje, videti sve te manastire i biti od pomoći onasima zaista je velika čast. Nije teško rezati vinograd, uz društvo i mir koji tamo vlada sve je lako. Drugi put sam na Hilandaru i svaki put se vratim drugačiji, taj spokoj i mir nigde nisam osetio - kaže Stefan Komadinić, učenik četvrtog razreda na smeru poljoprivredni tehničar.

Za 10 dana orezali su čak 20 hektara vinove loze, a da gotovo nikada niko od njih pre toga nije radio taj posao. Radni dan počinjao je rano, a motivacija je, kažu, bila veća nego na bilo kom kontrolnom zadatku.

- Rečima ne može da se opiše mir koji sam doživeo na Hilandaru i među monasima. Brzo sam naučio da orezujem vinovu loze, nikada ranije to nisam radio. Verujem da će mi to iskustvo značiti i kasniije u životu- priča Marko Milenković, veterinarski tehničar.

- Veoma sam zahvalan na prilici koju su mi ukazali profesori škole da krenem na ovo putovanje. To je zaista velika čast da kao hodočasnici imamo priliku da pomognemo manastiru i monasima. Utisci su prelepi. Obišli smo mnogo manastira, Esfigmen, Zograf, Pantelejmon...Voleo bih da ponovo odem na Hilandar - rekao je Milan Čović, veterinarski tehničar, još jedan među 13 odabranih koji dele njegovo mišljenje.

Boravak u Hilandaru nije bio samo stručna praksa. Život po manastirskim pravilima, prisustvo bogosluženjima i mir Svete Gore ostavili su dubok trag i na profesore.

Foto: I.M.

Priliku da pomažu bratstvu manastira imaju već nekoliko godina i jedina su srednja škola u Srbiji koja ima tu privilegiju.

Učenike su pratila dva profesora ove škole Milan Šojić, profesor u penziji i Milijan Đoković, profesor-vaspitač kažu da je bilo zadovoljstvo voditi ove mlade momke na ovaj put, jer su se na Atosu svi divili koliko su vredni i disciplinovani. 

Prema rečima profesora, budući da su svi sa sela fizički rad nikom nije bio stran, a vinogradarskim makazama su veoma vešto rukovali. Da orezuju voće, naučili su za jedno popodne.

BONUS VIDEO