"Čime da te gasim kad te voda pali"?! Od ovog posla mesečna zarada i do 3.000 evra

Ratko Stanimirović (72) iz Milive kod Despotovca, treća je generacija krečara u svojoj porodici i jedan od trojice majstora u kraju koji i danas prave kreč na tradicionalan način.

U ovom selu nekada je bilo deset velikih krečana. Vozili su kreč i prodavali ga širom Srbije, a sad ne mogu da postignu da podmire tržište - proizvodnja opada jer nema radnika.

- I uslovi rada, ma koliko smo proces proizvodnje modernizovali, su teški. Peć gori 48 sati bez prestanka, temperatura prelazi 1.000 stepeni. Da čovek upadne unutra, izgoreo bi u sekundi - priča Ratko.

Ovaj posao prvo je radio njegov deda Duško, pa otac Milorad i majka Rada.

Foto: I. I.

- Sa kravama i volovima smo vukli kreč. Pomagao sam ocu od malena. Ali, radio sam i kao autoprevoznik. Kada je otac pre 12 godina iznemogao i otišao u penziju, preuzeo sam posao. Sada imam najsavremeniju i najveću krečanu – ponosno priča Ratko za Informer.

Ovaj vredan Milivac priča da je bilo puno dogodovština tokom izrade i prodaje kreča, ali da je majstorima ovog zanata najzanimljivija izreka: "Čime da te gasim, kad te voda pali?"

 

Kako se pravi kreč?

 

Proizvodnja kreča počinje dopremanjem kamena iz kamenoloma, a zatim sledi pažljivo slaganje u krečani.
- Dovezemo kamen i istovarimo ga kod kuće. Sutradan dolaze radnici koji ga pakuju. Kamen se slaže u krug, red po red i formira se kupa. To mora da bude urađeno precizno. Ako se kamen ne složi kako treba, može da se obruši i onda sve mora da se vadi i radi ponovo – objašnjava Ratko.

U jednu krečanu stane oko 20 kubika kamena od koga se dobije oko 16 tona negašenog kreča. A samo jedan kamen težak je više od 70 kilograma! Peć u kojoj se peče kreč napravljena je od šamotne cigle.
- To je posebna peć, duboka pet metara. Može da traje hiljadu godina. Takva peć, praktično, ne propada. Temperatura u njoj dostiže i iznad 1.000 stepeni! Plamen se penje nekoliko metara iznad njenog vrha. A kada se krečana uveče ugasi, svetli sve do jutra. Kada bih stavio bika, do jutra bi bio pečen – pojašnjava Ratko.

Foto: I. I.

 

Nekada su ložili drva, a danas piljevinu. Za jednu krečanu potrebno je između 100 i 120 kubika piljevine. Sam proces pečenja traje izuzetno dugo i zahteva neprekidan nadzor. 

- Pečenje traje dva dana i jednu noć. Plaćam tri radnika koji rade na smenu. Tako da dok jedan spava, drugi loži, a treći dobacuje piljevinu. Krečana mora neprekidno da se puni piljevinom dok traje pečenje. Ne sme da se prekine ni pola sata. Ako se prekine, sav kamen mora da se izbaci i da se krečana ponovo puni - kaže Ratko.

Posao je isplativ, "ali džaba kad ne može da odgovori na veliku potražnju. Broj proizvođača jeste opao, ali tržište za kreč i dalje postoji".

- Trenutno prodajemo u Jagodini. Ne možemo ni da proizvedemo koliko može da se proda. Još se ljudi doseljavaju i grade. Dok se bude gradilo, biće i posla. Kreč kupuju i za "oblaganje" stabala voćki što štite biljku od štetočina – navodi Ratko.

Seća se vremena kada je radilo deset krečara i kad su išli da ga prodaju širom Srbije. Bila je, kaže, velika ponuda, a mala tražnja.

- Morali smo mnogo da putujemo samo da bi opstali. Od svakih 100 kilograma negašenog kreča dobije se jedno bure gašenog. Nekada su kupci sami gasili kreč. Odvezemo dve tone kreča, čovek iskopa rupu u dvorištu i sam ga gasi. Danas to niko neće da radi. Za gašenje je potrebna velika količina vode. Jedan kilogram kreča "popije" između tri i po i četiri litra vode, a dnevno mogu da "ugasim" pet tona kreča - priča Ratko. 

Posle "gašenja", kreč ne može odmah u prodaju, već najmanje mesec dana mora da odstoji u bazenu, čiji je kapacitet sto buradi.

Modernizacija

Stanimirovići su godinama ulagali u modernizaciju proizvodnje i sada imaju najmoderniju i najveću krečanu.

- Transportnu traku za utovar kreča napravio je još moj otac da bi ubrzao posao. Radnici samo ubacuju kreč na traku, a ona ga prenosi u kamion. Napravili smo i elektromotor, koji zahvata piljevinu, iz oluka u koji je stavljaju radnici, i ubacuje je u ložište. Pre su neprekidno morali da "lopataju". Ruke da otpadnu! Sin Zdravko mi je napravio sistem za utovar kreča pomoću traktora, tako da i tu više ne treba lopata. Zahvati kreč i direktno ga sipa u bure - veli Ratko.

Dodaje da su napravili i mešalicu koja meša kreč u oba pravca, kao i vibro-sito s rupicama od tri milimetra, koje samo seje. Ranije su radnici morali ručno da prosejavaju kreč. Sad samo pritisnu dugme. Tako je vreme procesa proizvodnje prepolovljeno.

Zarada dobra, ali posao je težak

Ratko kaže da je ovaj posao veoma isplativ, jer mesečno može da ostane od 2.000 do 3.000 evra čiste zarade, ali je džaba kad se radnici teško nalaze.

Najveća podrška mu je supruga Zorica, koja pakuje kreč u kese od dva do pet kilograma i potom zajedno prodaju na pijaci. Pored toga, ona mora da spremi tri obroka za članove porodice i za radnike. Iako ima 72 godine, Ratko ne razmišlja o penziji.
- Ne planiram da prestanem da radim. Navikao sam na taj posao. Dok god mogu da radim i da se krećem, praviću kreč - kaže na kraju.

 

BONUS VIDEO