Šta je starije: šljivovica ili Šljivovica?

U vremenu kada se mnoge stare veštine polako gube, zlatiborsko selo Šljivovica, svedok je da su ruke nezamenljiva alatka. Ni najstariji ovde ne znaju da li je selo dobilo ime po rakiji ili je bilo obrnuto, ali se i danas šljive kupe i rakija se peče na isti način kao nekada.

Ono što su proizveli predstavili su proteklog vikenda na 15. tradicionalnoj manifestaciji "Rakijada", koja čuva uspomenu na tradicionalnu proizvodnju domaće rakije i bogatu narodnu baštinu zlatiborskog kraja.

U porti crkve Svete Marije Magdalene u Šljivovici bilo je veoma živo od ranih jutarnjih sati. Dok se čekalo da se proglase pobednici, posetioci su mogli da probaju uzorke svih 79 vrsta rakija koje su proizvođači prijavili za izbor najboljih rakija, da probaju razna ukusna tradicionalna jela, a i da vide tradicionalne domaće proizvode i stare zanate.

Manifestacija je, kao i ranijih godina, počela paljenjem kazana. Kazan je pripremio ovdašnji domaćin Milan Kostadinović, a da ga potpali čast je pripala predsedniku opštine Čajetina Milanu Stamatoviću.

- Vekovima je ovo područje imalo kvalitetnu šljivovicu, a na nama je dužnost da sačuvamo taj kvalitet i geografsko poreklo, ali i da izađemo van granica sa onim što imamo - poručio je Stamatović.

Ove godine šljiva je dobro rodila, a sada je vreme kupljenja šljiva. U šljiviku Kostadinovića tri generacije rade na tome.

- Deda, sin i unuk, svi kupimo šljive. Ne damo da se zakorovi. Ima, hvala Bogu, i u toru i u oboru, i u voćnjaku i pčelinjaku - kaže jedan od Kostadinovića.

Šljiva u Šljivovici meštani kažu da se gaji više od tri veka. A kvalitet rakiji, tvrde oni daje to što ne prskaju voće, a priroda je dala pravu klimu. Tradicionalnu proizvodnju danas prate i savremene destilerije.

Rakija iz Šljivovice sve više pronalazi put do kupaca van Srbije, a deo proizvodnje izvozi
se u Rusiju i Sloveniju.

Ivan Kostić, direktor destilerije u Šljivovici, kaže da se nekada rakija čuvala i kao svojevrsna porodična ušteđevina.
- To im je bila neka sigurica. Kad su imali teške situacije, onda prodaju zbog para. Kažu odležavanje. Kod njih to odležavanje nije bilo zbog kvaliteta, nego zbog čuvanja para. A sad se promenilo vreme, kod nas je odležavanje zbog kvaliteta - kaže Kostić.

Marko Marić, direktor PD "Zlatiborski eko agrar“, kaže da su na ceni autohtone sorte u ovom kraju, koje su još sačuvane kao zdrave, prirodne i organske.
Veliku zlatnu medalju za kvalitet šljivove rakije i titulu pobednika 15. Sajma domaće rakije osvojila je Marijana Šobotović iz Šljivovice.

Među nagrađenim proizvođačima našli su se i brojni drugi domaćini iz ovog kraja i šire. Velike zlatne medalje za specijalne rakije osvojili su Goran Jaraković iz Bioske za užičku travaricu i Dragan Kolaković iz Čajetine za rakiju od kleke.
U kategoriji voćnih rakija, velika zlatna priznanja pripala su Goranu Jarakoviću iz Bioske za lozu, Iliji Markoviću iz Nikojevića i Nikoli Miliću iz Rošaca na Kablaru za šljivovu rakiju.

Zlatne medalje osvojili su i proizvođači iz Šljivovice, Bioske, Tripkove, Čajetine, Kremana, Užica, Arilja, Vrnjačke Banje i drugih mesta.

Osim rakija, birani su i najuređeniji domaćini i najbolji domaći specijaliteti. Priznanje za najlepše uređeno dvorište pripalo je Miri Kostadinović, za najuređeniji voćnjak Krsti Šobotoviću, dok je za najbolju pitu savijaču proglašena pita Jelene Jovanović.

Za dugogodišnju saradnju i doprinos očuvanju tradicije Organizacioni odbor Sajma dodelio je plaketu Dejanu Škodriću.

BONUS VIDEO