SVETINJA U KOJOJ VERA ČINI ČUDA! Manastir Tuman nudi lek i spas, OVA SVEDOČANSTVA ZAHVALNIH LJUDI NE MOGU DA SE POREKNU!

Možemo da budemo vernici ili ne, da pravoslavlje bude dom našeg duhovnog bića ili ne, ali za dokaz da istinski postoji prava i čvrsta veza svakoga od nas sa Bogom ne treba otići daleko. Tek nekoliko kilometara od Golupca, u manastir Tuman. Svetinju u kojoj vera čini čuda

U manastiru Tuman (Tumani, ili Tumane, kako još narod naziva ovu svetinju), čuvaju se mošti dva velika sveca - Svetog Zosima Tumanskog, Sinaita čudotvorca, kao i Svetog Jakova Tumanskog, svetog učenika svetoga učitelja.

Tu me mani...  Manastir Tuman osnovan je u drugoj polovini XIV veka, kao zadužbina kosovskog junaka Miloša Obilića. Loveći u gustim šumama, Miloš je nehotice ranio svetog pustinjaka Zosima. Ponevši ga ka svome dvoru da mu izvida rane, na mestu gde se danas nalazi crkva, vitez je čuo poslednje reči pustinjaka: „Tu me mani i pusti me da umrem". U znak pokajanja za nenamerno ubistvo svetitelja, Miloš Obilić je počeo da zida crkvu. Došavši do krova, primio je pismo od kneza Lazara u kome ga je vladar pozvao da tu dokle je stigao mane zadužbinu i pođe u boj na Kosovo. Po slavnoj kneževoj i Miloševoj smrti, pobožan narod je završio manastir i dao mu ime Tuman.

Tek kilometar daleko od manastira, duboko u gustoj šumi, nedirnurta ljudskom rukom, vekove broji isposnica Svetoga Zosima. Čine je dve čudesno uklopljenje pećine, u kojima je živeo i molio se Sv. Zosim. Jedna od njih, danas je preuređena u pećinsku crkvicu. Pored isposnice nalazi se predivan vodopad.

A da je Tuman mesto gde se svaki putnik, namernik ili nenamernik, oseća dobrodošlim, na delu se iskazuje u manastirskoj gostoprimnici. Naime, preko puta manastirske crkve uz tumansku reku nalazi se stara vodenica. Dolaskom bratstva tokom 2015. i 2016. godine adaptirana je u predivnu gostoprimnicu, sa pastrmskim ribnjakom. U gostoprimnici se može probati manastirska hrana i piće. Jedinstvena je po tome što u njoj nema cena. Gosti mogu ukoliko žele da ostave prilog za obnovu manastirskog kompleksa. Nedaleko od gostoprimnice, nalazi se mini zoo vrt u kome šetaju lama, magarac, poni, ptica emu, guske, patke, crnoglave ovce i zlatokrile utve.

Vaskrsenje i procvatManastir Tuman bio je živ i u najteže dane turskog ropstva, Stradao je sa svojim narodom u Prvom i Drugom ustanku, ali voljen i poštovan uvek je vaskrsavao iz ruševinama, obnavljan rukama vernika i hodočasnika. Staru manastirsku crkvu do temelja je srušio 1910. godine predsednik golubačkog sreza, zavideći razvoju i napretku svetinje. Minirao je crkvu na praznik Cveti. Svodovi su se porušili na narod, ali zaštitom Svetoga Zosima niko od ljudi nije povređen. 1936. godine u manastir dolazi 30 ruskih kaluđera i sa sobom donose znamenitu svetinju - Čudotvornu ikonu Presvete Bogorodice. Iste godine otkrivaju i mošti Svetog Zosima. Zbog malobrojnog bratstva manastir je po prvi put u svojoj istoriji postao ženski 1966. godine. Devedesetih godina crkva je kompletno živopisana, po uzoru na stare nemanjićke zadužbine. Zbog malobrojnih sestara, manastir je 2014. godine ponovno postao muški. Danas u njemu živi najbrojnije monaško bratstvo u eparhiji braničevskoj, predvođeno igumanom Dimitrijem, i tada počinje njegov novi procvat.

Upućeni kažu da je za obnovu i novi procvat manastira Tumane najzaslužniji Iguman Dimitrije (Plećević), koji je, preuzevši brigu o njemu, zatekao situaciju koja nije bila nimalo jednostavna. Ipak, uz pomoć malog i složnog bratstva, Tuman je za kratko vreme postao i mnogo više od "Đerdapskog Ostroga", kako ga ponekad nazivaju.

Iguman Dimitrije objašnjava kako Tuman vratio narodu i zašto se narod vratuio u Tuman:

 - Blagodareći Bogu i molitvama Tumanskih Svetitelja, manastir je obnovljen za manje od tri godine, što je zaista najvece čudo. Poštujući ovu drevnu svetinju, narod joj vekovima pritiče. Naša je obaveza da u ime domaćina, sv. Arh. Gavrila i Sv. Zosima i Jakova, dočekamo ljude. Danas i jedna lepa reč u dobu otuđnosti mnogo znači - kaže iguman Dimitrije i dodaje:

- Narod je uvek tu za i uz svoju crkvu, znajući da je ona putevoditeljka u večni život. Manastir Tumane živa je slika toga, jer je njega zaista obnovio sam narod, imajući ootrebu za svetinjom i susretom sa Bogom, svetima i bližnjima. Ako Bog da 21. avgusta proslavićemo Sv. Zosima i Sv. Jakova. Biće osvećenje novog konaka i obnovljenog kompleksa manastira. Radujemo se svima koji će doći da saborujemo u slavu Božiju.
 

I na tom svetom mestu, ušuškanom u dolini kojom vlada blagosloveni mir, uz mošti svetitelja krije se lek mnogim bolestima i izbavljenje od nevolja.

Narod to već dobro zna, pa je manastir Tuman mesto na koje se slivaju nevoljnici sa svih strana Srbije, ali i sveta. U redovima za molitvu ima mnogih.... primaju utehu i blagoslov svetitelja i iz Tumana odlaze kao novi ljudi.

U manastirskom letopisu zapisani su mnogi slučajevi čudesnih isceljenja, od karcinoma, leukemije, nečistih sila, bezdetnosti... Svetitelji se do danas javljaju onima koji ga usrdo mole, darujući mir, blagoslov i utehu.

Evo nekoliko svedočanstva koja, možda bolje od svakog pokušaja da se čuda opišu kitnjastim rečima reportera, govore o čudotvornom i blagotvornom dejstvu koje mošti svetitelja imaju u Tumanu.

Od stotina ispovesti i zahvala koje narod šalje i koja brižljivo beleži iguman Dimitrije izdvojili smo nekoliko najsvežijih koje, bolje od bilo koje druge priče, pokazuju kakve su i kolike moći isceljenja svetaca u Tumanu:

Sv. Zosim i Jakov Tumanski iscelili glavobolju (07.08.2018.)

Pomaže Bog oče, 
želim sa vama da podelim svedočanstvo o svom isceljenju koje se dogodilo pre od prilike nedelju dana posredstvom svetog Zosima i Jakova. Pre od prilike dva meseca počela je svakodnevno da me boli glava. U početku sam mislila da je to posledica porođaja i da je samo neka prolazna faza. A porodila sam se pre nešto više od 5 meseci. Ali bol je bio svakodnevan. Redovno sam uzimala  lekove protiv glavobolje na svoju ruku, nemajući vremena da odem kod lekara. Bolovi su bili dosadni, ako mogu tako da kažem, dešavalo se da me po ceo dan boli glava pa čak i noću. Pre par dana mi je bilo zaista preteško da više trpim bol koji je trajao od jutra do noći. Od srca sam zavapila svetom Zosimu i Jakovu ležeći u krevetu te noći , verujući da će mi pomoći da bol prestane. I hvala Bogu i svetiteljima Zosimu i Jakovu, mene glava od tada više ni jednom nije zabolela. Desilo se to da sam čak i zaboravila koliko me je ta glavobolja mučila, prestala sam da obraćam pažnju. I pre dva dana u razgovoru sa mužem, dotaknemo se teme o glavobolji i ja kažem: Ima već par dana kako me glava ne boli i setim se kada je ta muka zaista prestala i da je to čudo Božije. Hvala Bogu i svetiteljima, čuda su moguća svima koji iskreno veruju.
Anđelka A. Kragujevac

Sv. Zosim iscelio od uklještenja vratnog dela kičme (23.07.2018.)

V. J. iz Kučeva bolovala je od diskus hernije vrata i trebalo je da bude operisana. Posle molitve za nju, na dan presvlačenja Sv. Zosima 20. 5. 2018. bolovi su potpuno prestali. Pokazalo se da operacija nije potrebna. Svedoči sestra R. J. iz Kučeva 

Sv. Jakov Tumanski darivao porod (22.07.2018.)

Dalibor i Marija S. iz Gareva bili su u manastiru Tuman u decembru 2017. Čitana im je molitva za porod kod moštiju Sv. Jakova i pomazani su uljem iz njegovog kandila. Blagodareći Bogu i Svetiteljima došli su u Tumane 22. jula 2018. sa radosnim vestima da čekaju bebu.

Sv. Zosim i  Jakov iscelili od karcinoma (20. 07.2018.)

Došla sam sa bratom Miodragom M. iz Pirota 14.07.2018. u manastir Tuman. On je bolovao od karcinoma na vratu. Čitav put se širio neugodni miris od rane.  Čitana mu je molitva kod svetitelja. Pomazan je uljem iz kandila i umio se vodom sa izvora Sv. Zosima. Nastavio je i kod kuće da se pomazuje. Pri izlasku iz manastira neprijatni miris je isčezao. Od nervoznog čoveka, preobratio se u radosnog. Stigli su i rezultati. Tumor se smanjio za 40 posto. Metastaze su se zaustavile i povlače se. Svedoči sestra Blagica T. iz Pirota

Tumanski svetitelji

Prepodobni Zosim Tumanski - svetac koji leči najteže bolesti

U manastiru Tuman se kao najveća svetinja, čuvaju mošti Svetog Zosima Tumanskog, Sinaita čudotvorca. Sveti Zosim je sa mnogobrojnim monasima Sinaitima, došao polovinom 14. veka u Srbiju, tražeći tiho mesto za podvig i molitvu, zaštićen pokroviteljstvom monaholjubivog kneza Lazara. Strogo se podvizavao u isposnici - pećini kamenici sve do smrti. Mošti mu vekovima počivaju u manastirskoj crkvi u Tumanu.

Prepodobni Jakov Tumanski, sveti učenik svetoga učitelja

Na monaškom groblju u Tumanu u zimu 1946. godine sahranjen je žički monah dr Jakov Arsović, nekadašnji ambasador Kraljevine Jugoslavije u Francuskoj. Reč je o izuzetno obrazovanom diplomati, doktoru filozofije na Sorboni i prava u Mompeljeu. Rodom iz okoline Ivanjice, rano se otisnuo usvet. Dostigao je visoka zvanja i funkcije u diplomatiji.
Čudesno dotaknut rukom Božijom, na jednom bogomoljačkom saboru u Vrnjačkoj Banji, preumio je svoje poglede o životu i smislu postojanja, slušajući besede sv. Vladike Nikolaja i bogomoljaca iz naroda. U trenu je ostavio službu i zvanja, moleći vladiku Nikolaja da ga primi u manastir. Kao iskušenik i monah, strogo se podvizavao i odlikovao se mnogobrojnim duhovnim darovima. Posebno je od savremenika upamćen njegov dar prozorljivosti. Čudesno je predskazao bombardovanja Beograda i manastira Žiče tokom Drugog svetskog rata. Istakao se kao veliki misionar i propovednik. Žestoko mučen od komunista, mučenički se upokojio početkom 1946. u jednom pobožnom domu u Rabrovu. Od tada sve do 2014. godine kada su mu obretene mošti, njegov grob je bio stecište bogomoljaca, sveštenika, monaštva, vladika, mnogi su sa groba odnosili zemlju i dobijali isceljenja.
U oktobru 2014. godine, otkrivene su njegove svete mošti. Pronađene sugotovo u celosti sačuvane. Narod iz mnogih krajeva svakodnevno im pritiče, moleći novog svetitelja, Prepodobnog oca Jakova za pomoć i isceljenje.