OBELEŽEN MEĐUNARODNI DAN SEĆANJA NA ŽRTVE HOLOKAUSTA! Na monstruozan način ubijeno više od 6 miliona ljudi! (FOTO)

Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta obeležen je danas u Beogradu državnom ceremonijom koju je predvodio ministar Zoran Ðorđević, kao izaslanik predsednika Republike Aleksandra Vučića, a koji je podsetio da je na monstruozan način ubijeno šest miliona pripadnika jevrejske vere i nacionalnosti

Obeležavanje je počelo jevrejskim verskim obredom, nakon čega je intonirana himna "Bože pravde", a vence i cveće na Spomenik žrtava genocida u Drugom svetskom ratu u okviru kompleksa nekadašnjeg koncentracionog logora na Starom sajmištu, osim ministra Ðorđevića položili su potpredsednik Skupštine Srbije Veroljub Arsić, gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić.
 

Foto: Tanjug

Takođe, poštu nastradalima polaganjem venaca i cveća odali su i predstavnici Jevrejske opštine Beograd, Jevrejske zajednice, SUBNOR-a, diplomatski kor, među kojima ambasador Rusije Aleksandar Bocan-Harčenko, ambasador SAD Entoni Godfri, ambasadorka Velike Britanije Šan Meklaud, predstavnici ambasade Nemačke, šef Misije EU u Srbiji Sem Fabrici, šef Misije OEBS-a Andrea Oricio, preživeli Holokausta i njihovi potomci.

Ðorđević je istakao da je pravi rat nacistički režim objavio nemačkom narodu i njegovom hrišćanskom identitetu.

Foto: Tanjug

- Nažalost, Jevreji su kao narod, čiji je identitet neodvojiv od njihove religijske pripadnosti, poslužili kao primer šta će se nemačkom čoveku dogoditi ukoliko se ne prikloni zlu nacističke ideologije i ukoliko pokaže i najmanje sažaljenje za muke na koje će jevrejski narod biti stavljen - kazao je Ðorđević.

Kako je naveo, primer je bio surov, najpre su Jevreji bili ismevani karikaturama i optuživani agresivnim tekstovima u štampi i govorima na javnim mestima i radiju, zatim su zabranjivane i spaljivane knjige jevrejskih autora i bojkotovane radnje u vlasništvu Jevreja, da bi bile i kamenovane i spaljivane radnje i bogomolje.

Foto: Tanjug

Na kraju, oteta im je sva imovina, kazao je Ðorđević i istakao da je najvećem delu jevrejskog stanovništva sistematično oduziman život u getoima i gasnim komorama koncentracionih logora.

Možda najveća sramota i ljaga koju je tada nemački narod dopustio, kako je naveo ministar, jeste način na koji su tokom Drugog svetskog rata postupali sa verskim objektima jevrejske zajednice, odnosno pretvaranje tih objekata u bordele namenjene isključivo nemačkim oficirima.

Foto: Tanjug

Ministar je istakao da je nacistički projekat natčoveka neslavno se završio u bujici Volge kod Staljingrada, pod ledom oko Lenjingrada, u blatu Kurska i podnožju naših planina.

- Oslobađenjem Aušvica i Jasenovca otvorena su vrata novih svetilišta. Obični ljudi koji su u njima primali venac mučeništva potvrdili su i utvrdili identitet Jevreja i Srba za mnogo godina, uprkos tome što su im nacisti i ustaše namenili takvu sudbinu prema kojoj je trebalo da nestanu sa lica zemlje - naveo je.

Kako je dodao, nacisti u krajnjem ishodu nisu uspeli da unište ni judeohrišćanski identitet nemačkog naroda, jer velika većina tog naroda izražava žaljenje zbog nesreće koju su proizveli u Drugom svetskom ratu i ukazuju dužno poštovanje žrtvama, iskreno saosećajući u bolu potomaka žrtava Holokausta.

Poručio je da nije dobro oduzimati identitet drugom i drugačijem čoveku i narodu, jer možda time u sopstveni identitet ugrađujete nešto što nije dostojno ni čoveka, ni naroda.

Foto: Tanjug

- Nama su više nego ikada potrebni mir, stabilnost i jedistvo kako bismo sarađivali i integrisali se u zajedničkoj evropskoj budućnosti zarad opšteg boljitka i napredovanja - zaključio je ministar.

Sofija Sonja Demajo Lunginović koja je preživela Holokaust, sada osamdesetogodišnjakinja, ispričala je priču o svojoj porodici, od koje je posle Drugog svetskog rata samo ona ostala živa.

- Nemam sliku sa roditeljima, ostala su samo neka dokumenta koja gestapovci nisu uzeli kada su poneli sve iz kuće i poveli moju mamu. Ostala je šarena torba i šarena drvena kutija i tu su ostale slike mojih roditelja i dokumenta da znam čija sam - navodi Luginović.

Kada su gestapovci došli po njenu majku, ona je prvo Sofiju ostavila kod svoje učenice, njene sestre i majke, u jednoj maloj, prizemnoj kući, stanu koji je uvek bio bez sunca, sa krovom koji je uvek prokišnjavao.

Foto: Tanjug

Kako se seća Sofija, u stanu je uvek bilo hladno, a toliko je bila u ranama i slaba da čak i (Ðorđe) Kosmajac i (Božidar) Bećarević nisu hteli da je povedu u logor, misleći da neće preživeti više od nedelju dana.

- Mojih nedelju dana i dalje traje - priča Sofija Luginović koja je sada učiteljica u penziji, majka jednog sina i baka tri unuka.

Sofijina baba je odvedena sa prvom grupom Jevreja iz Botaničke bašte u logor, majka je odvedena 19. januara 1942. godine, a otac je obešen u avgustu 1941. u Skeli kod Obrenovca, gde je doveden iz logora na Banjici.

Foto: Tanjug

- Svi u komšiluku su nas znali, pekar je krišom slao parče proje da bih imala šta da pojedem, komšiluk je odvajao od usta svoje dece da bi bilo za mene - priča Sofija i dodaje da rat pamti po tome, i po bombama.

Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta ustanovljen je 2005. godine, a podseća na dan kada je oslobođen koncentracioni logor Aušvic - najozloglašeniji logor smrti u porobljenoj Evropi.

Tokom Drugog svetskog rata nastradalo je više od šest miliona nedužnih žrtava.