AMERIČKI EKSPERT ZA ZAPADNI BALKAN OTKRIO STRAVIČNE ČINJENICE O KOSOVU! Evo šta treba najviše da nas brine!

Zemlje Zapadnog Balkana, posebno kosovska teritorija, najviše je pogođena brojem povratnika sa ratišta u Siriji i Iraku, pokazalo je nedavno istraživanje američkog stručnjaka za bezbednost Adrijana Štunija, piše Glas Amerike, na albanskom jeziku

Štuni kaže da je nivo opasnosti značajno povećan povratkom džihadista, žena i dece iz zone konflikata, a najalarmantnija situacija je na tzv. Kosovu, gde je zabeležen najveći broj džihadista povratnika. On smatra da Priština ne može sebi da priušti njihovu reintegraciju u kosovsko društvo.

– Povratak stranih boraca iz terorističkih organizacija poput "Islamske države" i Al Kaide utiče na bezbednost na Zapadnom Balkanu – kaže Štuni, koji je stručnjak za spoljnu politiku i bezbednost.

Normalno je, ističe, da povratak pripadnika radikalnog islama iz zona konflikata u Iraku i Siriji, diže nivo bezbednosnog rizika u svim zemljama Zapadnog Balkana, posebno na tzv. Kosovu.

 

 

Podseća se da se, prema poslednjem istraživanju stručnjaka za Zapadni Balkan, u zemlje Zapadnog Balkana vratilo oko 460 osoba koje su ratovale za tzv. Islamsku državu i Al Kaidu, među kojima su žene i deca. Prema istom istraživanju 260 ih je izgubilo život u bitkama, dok je 500 i dalje u zoni sukoba, a sa Kosova ih je, prema statistici, najviše.

– Kosovo ima negde oko 250 povratnika. Cela evropska zajednica ima 1.500. Verujem da brojevi govore sami za sebe – kaže Štuni, prenela je RTK, na albanskom jeziku. Štuni smatra da Prištini nedostaju finansije i stručnost za borbu protiv ove pojave i smatra da je pomoć EU jedini izlaz iz trenutne situacije.

– Problem na Balkanu ne treba posmatrati izolovano i Evropska unija bi tu pomoć trebalo da shvati, ne kao pomoć Balkanu, već kao pomoć za povećanje nivoa bezbednosti u Evropi – naveo ne Štuni.

 

 

Pritom, dodao je, fokus ne bi trebalo da bude samo na borcima sa stranih ratišta, već i na ženama, koje su takođe indoktrinirane na tokom boravka u zonama konflikata. A još veći problem su, ističe, deca, koja bez neophodne rehabilitacije, što je dugotrajan proces, a pritom oni ne mogu da idu ni u školu.

Njima je, kaže Štuni, neophodna prethodna psihološka pomoć stručnih ljudi obučenih za rad sa ovakvom decom, jer bi u suprotnom moglo doći do ozbiljnih problema. Ne treba, smatra Štuni, zaboraviti i da povratak pojedinaca i porodica nije dobro prihvaćen kod drugih ljudi u njihovim sredinama.

– Nije isključeno da je postojala finansijska iskušenja za njihov odlazak na ratišta, ali to nisu plaćenici. Govorimo o ljudima koji veruju u ideologiju i spremni su da daju svoj život i žrtvuju se za tu ideologiju, rekao je Štuni i ističe da je borba protiv ideologije veoma teška.