KORONA U BEOGRADU KLJUČA, A POLA LJUDI SE NE PLAŠE ZARAZE: Trećina priznala da ne nose maske i ne drže distancu

Anketa sprovedena u septembru pokazala je da 41, 5 odsto ispitanika u Beogradu nije zabrinuto da može da se zarazi kovidom, 13,1 odsto njih je reklo da smatra da „situacija nije tako ozbiljna kao što se predstavlja", a 68, 6 odsto reklo je da nosi maske i poštuje rastojanje od dva metra.

Anketa je deo studije koju je uradila Američka privredna komora (AmCham) u saradnji sa Ekonomskim Institutom iz Beograda i Institutom za epidemiologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu. Za potrebe ovog istraživanja u septembru ove godine, u populaciji u Beogradu, sprovedena je studija sa ciljem ispitivanja stavova i ponašanja u vezi sa zaštitom i percepcijom rizika od COVID 19 infekcije, na 804 ispitanika.

Dr Tatjana Pekmezović sa Medicinskog fakulteta (Instititut za epidemiologiju) rekla je da je analiza pokazala da je takva vrsta istraživanja neophodna kao deo komunikacione strategije koja je ujedno osnovni princip upravljanja u kriznim situacijama. Cilj ove mini studije kaže bilo je ispitivanje percepije rizika, ispitivanja stavova i ponašanja u vezi sa zaštitom i percepcijom rizika od COVID-19 infekcije, rekla je dr Pekmezović Tanjugu.

- U trenutku ispitivanja (804 ispitanika), 41 odsto ispitanika nije bilo zabrinuto da može da se zarazi, a 13,1 odsto je smatralo da situacija nije tako ozbiljna kao što se predstavlja - rekla je Pekmezović.

Foto: Aleksandar Jovanović Cile

Dodala je da uprkos apelima da je nošenje maske ključna preventivna mera, svega 68,6 odsto ispitanika navelo je da poštuje tu meru, kao i da drži distancu od dva metra. Navela je da percepcija rizika mora da se isputuje kako bi se videlo kako populacija razmišlja i kako se ponaša, te da se u skladu sa tim preduzimaju dalji koraci.

Osnovi uspešne komunikacione strategije podrazumevaju transparentnost razloga za uvođenje mera uz objašnjavanje ograničenja nauke i donosilaca odluka, konzistentnost mera sa epidemiološkom situacijom, koordinaciju u smislu izbegavanja davanja kontradiktornih poruka od strane eksperata, zvaničnika i zdravstvenih radnika kao i predvidivost koja podrazumeva usvajanje objektivnih epidemioloških kriterijuma za uvođenje restrikcija.

U odnosu na distribuciju prema uzrastu, najveće razlike u odgovorima su registrovane između dve granične starosne grupe, najmlađih i najstarijih. Aktuelna situacija u vezi COVID-19 transmisije predstavlja ozbiljnu javno- zdravstvenu pretnju zbog značajnog povećanje broja inficiranih, posebno među mlađom populacijom, rečeno je danas na predstavljanju studije.

Foto: Aleksandar Jovanović Cile

Naredni zimski period pretpostavlja dodatne rizike i zahteva intenzivniju borbu protiv širenja zaraze, upozoravaju stručnjaci. Osim obezbeđenja adekvatnih kapaciteta za testiranje, identifikacija osetljivih lokacija i populacija predstavlja sledeći važan korak u pripremi javno-zdravstvenog odgovora na novi epidemijski talas.

Na osnovu postojećih trendova posebna pažnja se mora usmeriti na tri grupe - odrasla deca i osobe mlađe od 50 godina, zdravstveno ranjive grupe, zdravstveni radnici. Dalji koraci u narednom periodu trebalo bi da idu u pravcu povećanja kapaciteta za testiranje, osnaživanja epidemiološkog nadzora i jačanja kapaciteta zdravstvenog sistema, rečeno je na online konferenciji.