RADOJIČIĆ: Kamen temeljac za Tiršovu dva biće postavljen na proleće

Gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić je rekao da veliki gradski infrastrukturni projekti zahtevaju višegodišnji rad, ali i da su uprkos pandemiji nastavljeni

On je istakao da će u ovoj godini biti završen Savski trg sa spomenikom Stefanu Nemanji. 

– Novo mesto susreta Beograđana će postati Savski trg i deo je opredeljenja Grada da širi prostor obala Save i Dunava učini dostupnim sugrađanima, uz kvalitetne rekreativne, kulturne i druge sadržaje. Epidemija nas je podsetila koliko su parkovi, biciklističke staze i uređene javne površine važni. Radili smo na planovima za izgradnju parka na Ušću kojim nastavljamo spuštanje na reke, uz primenu savremenih ekoloških rešenja. Na kraju, dobili smo najvažnije gradilište, počeo je rad na novoj dečjoj bolnici. Kada smo pre pet godina počinjali pregovore za ovaj projekat, rekli su mi da onog trenutka kada bageri dođu na gradilište, nema nazad – rekao je Radojičić za list "Politika".

Foto: Beograd.rs

Osvrćući se na izgradnju dečje bolnice Tiršova dva, on je istakao da se trenutno završava čišćenje terena i vrši priprema za građevinske radove u Deligradskoj ulici u kojoj će biti nova dečja bolnica. 

– Radimo na glavnom projektu, a ja sam sa timom projektanata u svakodnevnom kontaktu jer želimo da svaki ugao tog prostora bude praktično iskorišćen. Meni je važno da to bude ekonomična zgrada koja se lako održava i da bude maksimalno funkcionalna kako bi u narednih 50 godina mogla dobro da se prilagođava potrebama dečje medicine. Ono što smo govorili, sada pretvaramo u detaljne crteže koji od proleća 2021. godine, kada je planirano izlivanje temelja, postaju realnost. To će biti zgrada u kojoj će dete brzo i lako obaviti pregled i dijagnostiku uz minimalno kretanje kroz kliniku, a takođe i zgrada u kojoj će se razvijati dečja medicina, jer će profesori koji tamo leče decu imati prostor da sa svojim studentima rade naučne radove i unapređuju kvalitet lečenja dece u Srbiji – kazao je prvi čovek prestonice.

Foto: Beograd.rs

On je naglasio da su Gradska uprava i budžet Grada položili ispit iz kriznog menadžmenta u 2020. godini.

– Imajući u vidu da je godina bila dosta teška, važno je da je Beograd uspeo da finansira najznačajnije razvojne infrastrukturne projekte. Svoj deo budžetskog kolača dobili su i javni prevoz, saobraćajna infrastruktura i projekti iz oblasti zaštite životne sredine, energetike i energetske efikasnosti. Usvojeni budžet Beograda za 2021. godinu iznosi nešto manje od 125 milijardi dinara. Više od 15 odsto budžeta predviđeno je za kapitalna ulaganja. Budžet je realan, razvojni i dobro planiran – rekao je Radojičić.

Govoreći o projektima koji su planirani za ovu godinu, dodao je da su za organizaciju saobraćaja i saobraćajne infrastrukture obezbeđene oko 43 milijarde dinara, odnosno 38,13 odsto budžeta. 

– Taj novac će se koristiti za održavanje i izgradnju puteva, biciklističkih staza. Konkretno, očekuje nas nastavak izgradnje saobraćajnice Patrijarha Pavla, saobraćajne veze Borska – petlja „Lasta”, autobusko-trolejbuski terminus u Dunavskoj ulici, kompleks autobuske i železničke stanice u Bloku 42, kao i nabavka sto zglobnih autobusa za Gradsko saobraćajno preduzeće. Planirani komunalni projekti su nastavak izgradnje vodovoda Makiš–Mladenovac i priključka za Grocku i Vrčin, koji vrede više od milijardu dinara, zatim obnova i izgradnja kanalizacije na području starog jezgra Zemuna (više od 460 miliona dinara) i kanalizacije u naselju Jajinci (250 miliona), kao i vodosnabdevanje Mesne zajednice „Brajkovac” i ostalih naselja u opštini Lazarevac, za šta je predviđeno više od 674 miliona. Za kulturu je izdvojeno oko četiri milijarde dinara. Deo tih sredstava predviđen je za sanaciju, adaptaciju i rekonstrukciju Muzeja afričke umetnosti i izgradnju gradske galerije na Kosančićevom vencu – rekao je gradonačelnik.

Foto: Biznis.rs/Predrag Prpić

On je naglasio da je na listi prioriteta pitanje Beograda kao „zelene prestonice” Evrope na visokom mestu. 

– Strateški tu imamo tri važna pravca. Prvi je izmeštanje saobraćaja na rubove grada, drugi gašenje individualnih ložišta i kotlarnica i prelaženje na ekološki prihvatljivije vidove grejanja. Do sada je ugašeno 1.250, a ostalo je još 37 kotlarnica. Treći ključni pravac je insistiranje na energetskoj efikasnosti, odnosno izolaciji velikih zgrada zbog manje potrošnje energije. U tom smislu važan je projekat termalne rehabilitacije četiri zgrade od vitalnog značaja za funkcionisanje grada, a koje decenijama nisu obnovljene. To su zgrade Hitne pomoći, Gradske biblioteke, Studentske poliklinike i stacionara. One će biti rekonstruisane po evropskim standardima. Vrednost projekta je 16 miliona evra, od toga je 11 miliona doprinos Evropske unije, a pet miliona zajam koji Grad uzima od Evropske banke za obnovu i razvoj – kazao je gradonačelnik.

Foto: printscreen

On je istakao da u najveći deo sistema vodovoda i kanalizacije nije ulagano od osamdesetih godina prošlog veka. 

– Da je bar menjano 70 kilometara cevi godišnje, što je optimalni remont, danas bismo imali potpuno očuvan sistem. A mi smo zatekli cevi stare 50 godina. Potpisali smo ugovor sa kineskom korporacijom SMES u vezi sa izgradnjom fabrike za preradu otpadnih voda u Velikom selu. U toku je prva faza radova, vredna 270 miliona evra, i obavljaju se istraživanja terena i priprema se izgradnja nedostajuće infrastrukture. Radi se građevinski projekat kako bismo krajem sledeće godine počeli gradnju kanalizacione crpne stanice "Ušće nova". Ova stanica će cevima dužine 500 metara ispod Save biti povezana sa ostatkom sistema i sa Velikim selom. To će biti prvi veliki rezultat projekta Veliko selo koji će rešiti pitanje kanalizacije Novog Beograda i Zemuna. Pored toga, Direkcija za građevinsko zemljište radi kanalizaciju za Ovču, Borču, Kotež i Krnjaču, odnosno za ceo taj potez duž leve obale Dunava. Tu se gradi i postrojenje za preradu otpadnih voda, a zatim i sekundarna kanalizacija, da bi se u Dunav vraćala prečišćena voda. Izgradnja ove fabrike i celog sistema od izuzetne je važnosti jer bi tako 80 odsto svih otpadnih voda grada bilo preusmereno na buduće postrojenje – rekao je Radojičić.

Foto: printscreen

On je dodao da je godina bila teška, te da se moralo dosta toga uraditi kako bi grad nastavio nesmetano da funkcioniše.

– Nisam se zarazio virusom korona, za sada mu odolevam. Trudim se da poštujem sve mere jer sam lekar i mi treba da dajemo primer svojim ponašanjem. Nekoliko mojih saradnika je preležalo koronu, ali smo poštujući mere uspeli da izbegnemo prenošenje bolesti u kabinetu. Uz čestitke sugrađanima i želju da se za praznike odmore, budu zdravi i ostvare planove koje su stavili na čekanje zbog ove situacije, mogu da obećam da ću nastojati da budem prisutniji u medijima kako bi sugrađani imali još jasniju sliku o aktivnostima grada. Od posla nekada zaboravim koliko je uloga medija važna i stavim u drugi plan svoju dužnost da javnost bude obaveštena o svakom mom koraku – zaključio je gradonačelnik.