UBILA JE LJUBAVNICU SVOG MUŽA, nosila dve kubure za pojasom, a samo je od NJEGA zazirala!

Na današni dan 18. marta 1780. godine, rođen je vođa Drugog srpskog ustanka, državnik i diplomata, knez Miloš Obrenović

Osim što je u srpskom narodu ostao upamćen kao jedan od najpoznatijih srpskih vladara, kneza Miloša pamte po brojnim ljubavnim avanturama koje je imao. 

Čuveni srpski knez, koji je Srbiju mudrom diplomatijom oslobodio od Turaka, imao je najviše dece od svih vladara u Evropi u poslednja tri veka, čak 16, a osmoro dece bilo je vanbračno.

Prema zvaničnim podacima Knez Miloš je sa svojom ženom kneginjom Ljubicom imao osmoro dece, od čega je četvoro umrlo, a od preostalo četvoro samo su dva sina čuvenog kneza vladala Srbijom, Milan i Mihailo.

Ljubica Obrenović je bila srpska knjeginja, žena kneza Miloša Obrenovića. Njeno devojačko prezime bilo je Vukomanović, bila je ćerka Radosava i Marije Vukomanović. Glavni posrednik udaje za Miloša Obrenovića bio je Nikola Milićević Lunjevica koji je pregovore oko udaje završio sa Milanom Obrenovićem, bratom kneza Miloša, kum na venčanju koje bilo 1806. godine bio je Karađorđe.

Najpoštovanija srpska kneginja

Kneginja Ljubica je bila u narodu jedna od najvoljenijih i najpoštovanijih ličnosti XIX veka. Oblačila se jednostavno, ali je u vreme Prvog i Drugog srpskog ustanka, nosila za pojasom uvek dva pištolja. Od njih se nije odvajala sve do 1820. godine.

Poznat je događaj kada se u bici kod Ljubića koja se dogodila u Drugom srpskom ustanku, obratila ustanicima koji su krenuli u povlačenje rečima: „Kecelje ženske pašite, pa mi žene da idemo da se bijemo!“ što je ohrabrilo vojsku, koja je krenula u napad i pobedila.

Bila je poznata kao stroga i samosvesna, i često je zauzimala sopstveni stav u politici. Zbog toga je nekoliko puta dolazila u ozbiljne sukobe sa knezom Milošem. Ali ponajviše su dolazili u sukob zbog Miloševih vanbračnih "izleta".

Foto: crtež Edvarda Braumana

Knez sklon ljubavnim avanturama

Poznato je da je Knez Milos bio jako neveran. Jednom je tako ukrao iz Turskog roblja lepu Petriju, i doveo je kod Ljubice u Crnuću da joj služi. Svojom lepotom, mladošću, vrednoćom i veštinom u svakom poslu bila je desna ruka kneginje Ljubice, a svojom veselom naravi i šaljivošću unela je vedrinu i svežinu u kneževu kuću. Ona se Ljubici od početka nije dopala.

Petrija je ostala u Crnući i pošto se kneginja Ljubica odselila u Kragujevac 1818. Knez Miloš je do 1817. retko dolazio u Crnuću, ali su njegovi odnosi sa Petrijom počeli pre nego što se Ljubica odselila. Ljubomorna na lepu Petriju, ona je često prebacivala knezu zbog njihovih šala i smeha, dok jednom prilikom nije zatekla muža i Petriju u krevetu. Kneginja se potom preselila s decom i mužem u Kragujevac, odakle je knez češće odlazio i ostajao u Crnući. Početkom 1819. godine Petrija mu je rodila ćerku, kojoj su dali ime Velika.

Kneginja Ljubica dugo nije rađala, ali je početkom 1819. godine bila trudna. To joj je ulilo samopouzdanje i ona je rešila da prekine kneževu ljubavnu romansu. Prethodno je saznala od svojih doušnika, među kojima je bio i Vasa Popović, njen rođak, da se na kneza vrši pritisak da se oženi milosnicom Petrijom. Verovalo se da Ljubica ne može više da rađa, a knezu je bio potreban naslednik. Od Petrije su se mogli nadati muškom detetu.

Foto: wikipedia.org

Kneginja ubila Miloševu ljubavnicu

Kneginja Ljubica se pojavila u martu 1819. godine u Crnući, iznenadivši kneza i Petriju. Zatekavši Petriju kako namešta sobu. Postoji više verzija kako se ubistvo odigralo.

Po jednoj kneginja je upitala:

"Kome spremaš dve postelje, Petrija?"

"Spremam jednu gospodaru, drugu meni."

"A gde ću ja spavati noćas?"

"Vala Bogu, prostrana je kuća!"

"Zar tako, Petrija?"

"Nisam ti ja kriva što ti Bog nije dao", drsko odgovori mlada, ne obazirući se na Ljubicu.

"A kad meni nije Bog dao, ja ću dati tebi", reče Ljubica i dohvati knežev pištolj kojim je ubila Petriju.

Po drugoj verziji kada je Petrija rekla da sprema postelju za nju i kneza, Ljubica je uzela pištolj i rekla:

"Pištolj je Milošev, a ruka Ljubičina, omaške ne može biti!"

Foto: wikipedia.org

Od Miloševog besa spasila je trudnoća

Kažu da je knez bio van sebe od besa kada je saznao šta je uradila. Ljubica je nakon ubistva pobegla u Srezojevce svojoj familiji, koja je zapretila pobunom na Rudniku, ukoliko je Miloš bude ubio, pošto je on imao tu nameru.

Međutim, kad je saznao za njenu trudnoću, rekao je „nije krivo to što nosiš pod pojasom, inače bih te ubio“. Spasilo je to što je u tom trenutku bila trudna sa Milanom, kog će roditi u oktobru 1819. godine. Činjenica da je podarila naslednika, umirilo je Miloša.

Iz veze sa Petrijom, Miloš je imao ćerku Veliku, koju će Ljubica uzeti u svoj dom i gajiti je sa svojom decom, kao svoju ćerku. Na žalost, u to doba deca su često umirala od dečijih bolesti, pa će ona kao i još jedna Ljubičina ćerka, u vrlo kratkom razmaku, preminuti jedna za drugom od boginja.

Pred smrt se kajala zbog ubistva

Knez Miloš se nikada nije pokajao za ljubavne avanture i postupke. Kneginja Ljubica ipak jeste. Godine 1843, pred smrt, ona se gorko kajala što je ubila Petriju:

"Mnogo greha imam, njih će mi milostivi Bog sve oprostiti, ali što svojom rukom ubih onu ženu, bojim se neće mi nikad oprostiti! Kud me zanese moja ženska pamet? Kad bih ja ubijala sve njegove prijateljice, mogla bih pobiti toliko sveta! Grešna druga, šta učinih!"

Odnos sa Karađorđevićima

Kneginja Ljubica Obrenović nikada nije prebolela ubistvo kuma Karađorđa, kao što nikada nije oprostila svom mužu ubistvo kuma. Lično je jako negovala odnose sa Karađorđevićima, sa kumom Jelenom je ostala u dobrim odnosima i uticala je na Miloša da je vrati iz izgnastva iz Rusije i omogući joj da dobija penziju. Takođe je zahtevala od sina Mihaila da primi u državnu službu Aleksandra, sina Karađorđevog, za ađutanta.

Kada joj je kuma Jelena, početkom 1842. godine preminula, ona je učinila sve da njen sprovod bude što veličanstveniji i lično je otpratila njeno telo do Topole. To govori koliko je cenila svoje kumstvo, međutim u Srbiji XIX veka izgleda da dva gospodara nisu bila moguća, a da su dve dinastije nastavile da se za prevlast međusobno bore.