Letela sam u visinu od eksplozije, VIDELA SAM DA MI JE NOGA SLOMLJENA, SVE SE ZACRNELO... Jelica je živi svedok stravičnog razaranja grada na Dunavu pre osam decenija /FOTO/

Mene je podigla ona jara sa zemlje, ne znam koliko sam letela u visinu… A pala sam jedno 20 metara od naše kuće ispred koje sam u trenutku eksplozije stajala. I videla sam da mi je slomljena noga. Sve se zacrnelo. Pronašli su me Nemci i na nosilima proneli kroz ruševine, kada smo naišli na moju majku. Tražila je mene i oca, železničkog službenika, koji se, iako je završio smenu, vratio do voza da odnese neko pismo…

- Taj dan mi je toliko tužan zato što mi je otac poginuo, i sad bih plakala – seća se jedini živi svedok tragedije Jelica Jovanović, koja je 5. juna 1941. godine, na dan eksplozije municije u smederevskoj Tvrđavi imala 13 godina.

Bio je četvrtak, pijačni dan. Blagajna Banske uprave u Smederevu isplaćivala je zaostale tromesečne plate. Učenici Gimnazije došli su po svoja svedočanstva. A voz br. 4714 koji je iz Smedereva išao za Malu Krsnu i Požarevac, zbog navale velikog broja ljudi, ne samo u putničke, već i teretne vagone, nije krenuo sa stanice po redu vožnje u 14 časova i 12 minuta. Kašnjenje od dva minuta zbog gužve u železničkoj stanici bilo je kobno za sve koji su se u 14 sati i 14 minuta, u trenutku eksplozije, u njemu nalazili.

Kako je navedeno u nemačkim vojnim izveštajima, prvi prasak čuo se kod glavne kapije, nakon čega je izbio požar koji se brzo raširio. Usledila je odmah i druga, pa treća, najsnažnija eksplozija, kada je celo skladište eksplodiralo.

- Bila je to sigurno najveća tragedija koja je pogodila srpski narod od Aprilskog rata i uspostavljanja nemačke okupacione uprave u centralnom delu Srbije, ali i u Drugom svetskom ratu uopšte. Veliki broj poginulih, čiji tačan broj verovatno nikada nećemo doznati, opterećuje i danas. Izuzetno je veliki i broj teško i lakše ranjenih, psihološki traumatizovanih za čitav život, a urbano jezgra varoši potpuno je devastirano, samim tim i dotadašnje svakodnevno životno okruženje Smederevaca – kaže Milan Lazić, viši kustos istoričar Muzeja u Smederevu, koji je povodom osamdesetogodišnjice petojunske eksplozije pripremio publikaciju o jednom od najznačajnihijh događaja u istoriji grada.

 

Foto: J.V.

Ni posle osam decenija nema pouzdanih činjenica o uzroku eksplozije i broju staradalih. Sigurno je samo da je 70% svih kuća više-manje uništeno pod snažnim udarom velike snage koji je u samo nekoliko sekundi odneo gotovo ceo grad. Potres se osetio u prečniku od 50 kilometara, a oštećenja su bila vidljiva na objektima udaljenim i do 10 kilometara od mesta eksplozije. Ni masivne zidine najvećeg ravničarskog utvrđenja u Evropi nisu odolele.

- Serija eksplozija bacala je u vazduh svu municiju, upaljenu i neupaljenu, velike količine kamena sa Smederevske tvrđave, delove građevine, voza, drveće... Leteli su i ljudi. Mnogi preživeli kasnije su posvedočili kako je silina udara prosto strgla svu odeću sa njih. Bile su to scene nezamislivih razaranja. Eksplozija je rušila sve pred sobom, uz pucnjavu, tresak, fijukanje, a gust mrak sagorelog eksploziva, municije, pepela, prašine prestravio je stanovništvo – navodi naš sagovornik.

Mnogo je različitih interpretacija uzroka tragičnog događaja – od toga da je reč o sabotaži
komunista, do spekulacije da je nemačko skladište municije u vazduh digao ni manje ni više
nego lično Mustafa Golubić, koji je viđen u Smederevu uoči eksplozije, a koga je Gestapo
uhapsio 7. juna u Beogradu, i ubrzo nakon toga streljao.

- Ukratko, može se reći da, na osnovu dosadašnjih detaljnih istraga i brojnih protokolarnih ispitivanja, nije bilo naznaka da je do eksplozije došlo zbog sabotaže. Što se tiče mogućih uzroka eksplozije van sabotaže, Štab Komande 2. armije je pretpostavio da je uzrok eksplozije
samozapaljenje sunčevim zracima – navedeno je u izveštaju Šefa generalštaba 2. Armije
Vermahta.

Već nakon dve nedelje formiran je Odbor za obnovu grada i zbrinjavanje izbeglica, na čijem je
čelu bio Dimitrije Ljotić. Usledila je opšta mobilizacija ljudstva, a na raščišćavanju ruševina bilo
je angažovano i oko 450 Jevreja dovedenih iz Beograda, koji su krajem 1941. godine “preseljeni”.

Prukupljena su i obezbeđena značjana novčana sredstva, radilo se planski, a arhitektonska obnova izvedena je u tradicionalnom srpskom stilu. Ipak, nad celokupnim poslom ostaje senka uticaja vođe Jugoslovenskog Narodnog narodnog pokreta Zbor, koji je svoju poziciju koristio za realizaciju svojih političkih ciljeva.

Osam decenija od najvećeg stradanja Smederevo će obeležiti parastosom u Spomen-kosturnici
na Starom groblju, gde je, u zajedničkoj grobnici sahranjeno 485 poznatih i oko 250
neidentifikovanih žrtava petojunske eksplozije, kao i komemorativnim skupom zakazanim kod
Spomenika 5. jun, nedaleko od Tvrđave i železničke stanice.

U Muzeju u Smederevu biće otvorena izložba posvećena ovom događaju, na kojoj će, kako je najavljeno, biti izložene fotografije koje do sada nisu izlagane, kao i arhivski dokumenti i muzealije iz istorijske zbirke Muzeja u Smederevu.