KLINIČKI PSIHOLOG DR POPOVIĆ UPOZORAVA: Roditelji, ne ispunjavajte svoje ambicije preko dece, NIJE STRAŠNO AKO DETE NEŠTO NE USPE!

Slučaj bežanja devojčice Katarine B.(12) iz Kikinde, koja juče nije smela roditeljima da sopšti lošu ocenu, ali je na sreću policija pronašla živu i zdravu, ponovo je otvorio pitanja: Zašto se deca plaše da roditeljima kažu za neispunjene ciljeve u školi i ko je u celoj toj situaciji zakazao? Da li je moguće rešenje na relaciji dete-roditelj?

Specijalista kliničke psihologije, dr Đorđe Popović, kaže da, nažalost, zna za tragičan slučaj u Kikindi, kada je pre nekoliko godina učenica izvršila samoubistvo zbog loše ocene, jer nije smela ili nije umela da saopšti roditeljima.

- Reč je o odnosima između roditelja i dece. Roditelji su u većini slučajeva ljudi na mestu, vični svojim obavezama i zadacima. Međutim, ima manji procenat njih koji su neadekvatni za tu vrstu posla zvanu roditeljstvo. To su situacije u kojima postoji jedan robovlasnički odnos između roditelja i njihovih potomaka, po kojem je dete obavezno da funkcioniše onako kako diktira roditelj. Takav odnos može da dovede do raznih autodestruktivnih radnji od strane potomaka koji ne mogu stalno da podnose podređeni odnos roba u svojoj rođenoj porodici. Dolazi do eksplozivnih reakcija kada se dešavalo da deca dignu ruku i na roditelje-kaže naš sagovonik.

Popović kaže da bi teorijski mogao da se popravi odnos roditelja i dece, ali bi sa tim roditeljima trebalo da radi neko stručno lice. Takvim roditeljima su neki stavovi dovedeni do vrlo neprihvatljivih krajnosti, iako su to ljudi koji sasvim normalno funkcionišu.

Foto: V.N.

- Teorijski, odnos dece i roditelja u ovim slučajevima može da se popravi, ali praktično to ostaje na tim nivoima na kojima se inače i događa, nerazrešeno u 99 odsto slučajeva. Roditelj jedno vreme biva uplašen reakcijom deteta, ali vrlo brzo se vrati na staru poziciju i na isti način očekuje, zahteva i primorava svoju decu.

Sećam se jedne žene koja je tukla svoje dve ćerke, kad god bi one dobile u školi ocenu manju od pet. Zamislite kako to izgleda kad se živi u jednoj takvoj porodičnoj atmosferi. O jučerašnjem slučaju u Kikindi ne radi se o jednom takvom diktatu, nego da je od devojčice traženo da popravi ocenu, ali je to strašno za samo dete ako ne uspe. Za roditelja je moguće da je još i strašnije- navodi Popović.

On dodaje da obično pri susretu sa takvom decom savetuje da pitaju roditelja kako je on u školi prolazio, kakve je imao uspehe i koliko je razreda završio.

- U većini slučajeva, takvi roditelji su nerealizovani đaci, koji pokušavaju da preko svoje dece ostvar je svoje neostvarene ambicije-zaključuje specijalista kliničke psihologije.