KIKINDA U ZNAKU SLADOLEDA! Na dan omiljene svetske poslastice u gradu priređena NEZABORAVNA ZABAVA/VIDEO/FOTO/

Na Dan sladoleda Turistička organizacija Kikinde je odlučila da prvi put organizuje zabavni program za najmlađe i decu osnovnoškolskog uzrasta koji su uz igru i pesmu proslavili postojanje širom sveta omiljenog ledenog deserta

Musava usta i umrljani nosići mališana, dok su žustro lizali kugle omiljenih ukusa sladoleda, a potom i „ja bih još“ povika, slika je koja se mogla videti na svakom koraku kikindskog trga. Sve je bilo u znaku sladoleda, mladosti i takmičarskog duha, zahvaljujući TO Kikinde koja je odlučila da u slavu jedne od najpopularnijih poslastica mališanima priredi nezaboravnu zabavu, u nadi da će prerasti u tradiciju.

Foto: V.N.

- Mi smo pozvali sugrađane da nam daju neke interesantne predloge, a jedan od njih bio je da obeležimo Svetski dan sladoleda, što smo oberučke prihvatili. Događaj smo podelili u dva segmenta.

Foto: V.N.

Prvi je posvećen mališanima koji su uz glumce Pozorištanca „Lane“ učestvovali u interaktivnim igrama, dok je drugi rezervisan za malo stariju decu koja ne mogu bez mobilnog telefona. Došli smo na ideju da oni idu do turističkih atrakcija grada i pronalaze ih, uz pomoć članova odreda zviđača „Proka Sredojev Plavi“. Na taj način su još bolje upoznali Kikindu i na kraju dobili sladoled-rekla je Marijana Mirkov iz TO Kikinde.

Ceo događaj ne bi mogao da se održi bez kikindskih sladoledžija koji su oduševljeno prihvatili ovu ideju. Svih šest privatnih proizvođača sladoleda poklonilo je učesnicima programa kremasti, smrznuti desert.

 

Od luksuza do navike

 

Nekada poslastica za kraljeve, a danas dostupan svima, sladoled ima bogatu istoriju sazdanu od
nekoliko zanimljivosti o njegovom nastanku i prodoru u Evropu. Da krenemo redom:

- Prvi sladoled napravljen je u Kini 3000 g. pre nove ere. Bila je to jednostavna smesa leda i mleka.

- Marko Polo prvi je Evropljanin koji je probao sladoled. Usvom putopisu “Milion” po povratku sa dalekog istoka 1292. godine, opisao je ledeni desert koji su posluživali na dvoru Kublaj-kana, na području današnjeg Pekinga.

Foto: V.N.

- I Rimljani su uživali u ledenoj kremastoj poslastici. Car Neron je mešao sneg i led, koji je donošen s planina, sa voćnim sokovima i voćem.

- Prvi sladoled u Evropu doneli su Arapi, i to na Siciliju, a potom se proširio i u druge evropske zemlje.

- Na engleskom dvoru u njemu se uživalo još u 17. veku. Poslasticu je pravio kraljev (Čarls II) kuvar iz Francuske, a bilo mu je naloženo da recept čuva kao strogu tajnu.

Foto: V.N.

- Masovna industrijska proizvodnja sladoleda u Americi počinje u 19. veku. Prvu mašinu za
prozvodnju ukusne ledene poslastice, 1846. godine napravila je Nensi Džonson i ta mašina je bila vrlo slična onima koje se danas mogu videti u poslastičarnicama.

- Kornet je napravljen 1924. godine u radionici poslastičara Itala Marćionija. Deset godina kasnije, 1934. Kris Nelson je u Ajovi, prvi prelio sladoled čokoladom i uspešno “stavio” ledenu poslasticu na štapić.

Foto: V.N.

- Ronald Regan, američki predsednik, proglasio je jul mesecom sladoleda.

- U Italiji, nedaleko od Bolonje, postoji Univerzitet sladoleda.

- Britanska premijerka Margaret Tačer, inženjer tehnologije, započela je svoju karijeru pronalaskom hemijskog jedinjenja koje se dodaje sladoledu da bi bio kremast.

Foto: V.N.

- Najskuplji sladoled na svetu košta 1.000 dolara. Neko se dosetio da ga napravi od 23-karatnog zlata i kavijara, a kao dodatak ima i druge skupocene sastojke.