U SRBIJI PRONAŠLI OAZU MIRA! U magičnom okruženju Đerdapske klisure, porodice Singarev i Boldirev ŽIVE SVOJU BAJKU (FOTO)

Malo mesto u Istočnoj Srbiji, koga s pravom nazivaju grad ruža jer ne postoji pedalj zemlje koji nije ukrašen ovim prelepim cvetom, Donji Milanovac je gradić koji svojom konfiguracijom podseća na pravi morski grad sa najviše sunčanih dana

To su samo neki od razloga zbog kojih je baš ovo mesto bilo pravi izbor Alekseja i Nataše Singarev iz Moskve koji su u ove krajeve došli 2011. godine a nakon njih, šest godina kasnije i Andreaja i Maše Boldirev iz Minska.

Ove porodice iz Rusije i Belorusije, rešile su da svoje zemlje zamene Srbijom pre decenuju i kako kažu nijednog trenutka se nisu pokajali. U takozvanom hotelskom naselju Donjeg Milanovca na visoravni sa koje se pruža najlepši mogući pogled na Dunav i Đerdapsku klisuru, nastanili su se i kako kažu u ovaj prelep deo Srbije ne bi menjali nizašta na svetu.

Foto: V.J.

Stekli prijatelje do kraja života

Alekasej je u Moskvi radio kao ekspert u Zavodu za intelektualnu svojinu i njegova supruga Nataša, inače koleginica još uvek radi od kuće na poslovima izrade aplikacija u istom preduzeću. Za Srbiju kažu da je oaza mira u kojoj mirnim životom u tišini svakodnevno pune baterije. Sa Donjomilanovčanima su se srodili kao da su ovde rođeni, stekli prijatelje do kraja zivota.

,, Za Srbiju smo se vezali još davne 2002. godine kada je sa ćerkom trebalo da odaberemo destinaciju na kojoj ćemo provesti letovanje. Razmišljali smo da to bude Grčka ili Hrvatska, s obzirom na to da je naša kćer tada imala školsku drugaricu kojoj je otac Hrvat pa je tako odluka pala da to bude Dubrovnik. Tada smo posetili i Crnu Goru i Nataša je ugledala na Cetinju sliku crnogorskog kneza Mihajla.

Foto: V.J.

Očarani Srbijom

To je u njoj izazavalo takve emocije, jer je neodoljivo ličio na njenog oca iz mladosti kao i njenog dedu. Dugo smo razmišljali odakle potiču njeni koreni, da li možda ima neke veze sa ovom zemljom i možda je to i prelomilo da kasnije posetimo i Srbiju koja nas je očararala. Puno putujemo, imamo prijatelje u različitim delovima zemlje ali od 2011. kada smo kupili ovu malu kućicu ovde, po nekoliko puta godišnje dolazimo u Donji Milanovac u koji ćemo se ako Bog da tokom naredne godine i nastaniti definitivno. Jedino što nas veže za Moskvu su stari roditelji o kojima brinemo i porodica naše jedinice, za Informer priča Aleksej.

Na samo par metara od njih , posetili smo i njihove prijatelje sa kojima se druže. Porodicu Andreja i Maše Boldirevi iz Minska koji su od 2015. godine zvanično žiteji Srbije , kako kaže ovaj simpatičan i veseo Belorus.

Foto: V.J.

,, Mi smo se preselili u Srbiju mnogo pre ove političke situacije i ovde živimo. U Minsku smo živeli u stanu, pa smo poželeli da ovde imamo kuću i malo drugačije organizjemo život. Moja supruga je rođena u Nemačkoj, roditelji su joj bili inženjeri u Kompaniji za ispitivanje uranijuma, pa je i ona po ugledu na njih završila geološki fakultet a kasnije i pravni. Ja sam takođe završio Fakultet u Kazahstanu i kasnije život nastavio u Minsku gde smo se i upoznali.

Komšije sa Borislavom Miloševićem

Da zavolimo Srbiju i njen narod ovoliko, možda je delom zaslužan i nas komšija u zgradi, Borislav Milošević, koj je tada bio ambasador u Belorusiji , rođeni brat pokojnog predsednika Slobodna Miloševića, sa kojim smo se posećivali i koji nam je donekle odkrio lepote ove zemlje. Kada smo prvi put došli 2014. godine u potrazi gde ćemo se nastaniti, mnogo smo proputovali i lepih krajeva obišli , ali na kraju Dunav je odlučio a Maša izrekla poslednju reč , da to bude istočna Srbija i baš Donji Milanovac .

Ja se uvek povinujem i prihvatim sve što mi žena kaže, kao pravi Srbin , kroz smeh i šalu kaže Andrej , koji svoje goste ne služi ruskom vodkom, već pravom srpskom šljivovicom u čijoj boci se nalazi krst od dudovog drveta.

Foto: V.J.

,, Ovde se živi polako, za razliku od zemlje iz koje smo došli gde je sve užurbano i veoma brzo. Od kada smo se doselili u Srbiju , smatramo je našom kućom, našom drugom domovinom. Ovde su ljudi dobri, sa njima smo se srodili , razumemo se, jer smo sličan narod i nikada nijedan administrativni problem nismo imali niti bilo koji drugi. Stekli smo dosta priatelja i odavde i iz drugih krajeva Srbije ali dolaze nam i prijatelji sa strane . Svi se družimo , posećujemo, jednostavno stvorili smo naš mali raj, ističe zadovoljni Andrej.

Pronašli svoju oazu mira

Da su Rusi pronašli način da stvore oazu mira za život za razliku od naših ljudi, svedoči i vredna Maša, na čijoj maštovitosti i kreativnosti u uređenju dvorišta i životnog prostora mogu da joj pozavide mnogi.

Pored cveća koje gaji i obožava ,ona je uvek prva na Donjomilanovačkoj pijaci kada je pijačni dan . Znaju je već i ljudi po okolnim selima ali i na svim buvljacima u okruženju koje redovno posećuje, jer je pravi kolekcionar i sakupljač starih stvari po kojima je prepoznatljiv ovaj kraj.

Maša voli da slika, pa tako slobodno vreme uvek iskoristi da četkicom i bojama ukrasi po neki prazan kutak. Svoju kreativnost pokazje na svakom koraku. Svaki kamen izvađen iz vode Dunava oslikan je nekim od motiva i ima svoje značenje. U njenoj bašti nalazi se kako kaže, Jugoslavija u malom.

Foto: V.J.

Iz različitih delova bivših jugosovenskih zemalja donosila je zanimljivo kamenje i tako spojila bivše jugoslovenske republike. Tu se nalazi i prirodni muzej na otvorenom od drvenih oblutaka , koje su vode Dunava izbacile, pa se pogled svakoga ko ih poseti najviše zarži upravu tu. Međutim , nama je u mnoštvu ovih zanimljivoti najviše pažnje privukla zbirka antikviteta iz ovoga kraja .

Pogled na Dunav nema cenu

Izlakirano staro seosko drveno korito za pečenje, bure za rakiju, tikve različitih oblika, oslikani ašovi, starinske komode koje nekome više nisu zanimljive, ova vredna ruskinja pokupila je po selima u okolini Majdnapeka, pa tako svaki eksponat u domaćinstvu Boldirevih ima svoje
mesto.

,, Nije mi teško da sve ovo održavam, gajim, čistim ... Čini se da sve ovo oduzima dosta vremena , ali kad nešto voliš i pričinjava ti zadovoljstvo ne pada teško. Imamo tri sina , vole da dođu u Srbiju kod nas, ovde se odmore i nauživaju.

Foto: V.J.

Samo ovaj pogled na Dunav, nema cenu. Mir, tišina i dobri ljudi sa kojima se družimo i koji su nas prihvatili kao svoje je nešto neprocenjivo, ističe Maša , koja je od svoje preuređene kuće i dvorišta napravila pravu bajku. Pa tako svako ko poseti ovo naselje u kome preovladava zelenilo, miris bagrema, lipe i ruža, mora da zastane baš ispred ove kuće, od koje sa mnogo pozitivnih utisaka krene dalje....