U "URBANIM PČELINJACIMA" MED BESPREKORNO ČIST! Uprkos suši, ove godine pčele vredno radile, a ovo je rezultat!

Uprkos suši, ova godina je donela puno meda, posebno kada govorimo o bagremovom medu koji je za pčelare najvažniji, pa zbog toga što ga ima dosta, maloprodajna cena nije znatno promenjena, ali je cena u otkupu na veliko niža nego prošle godine

O ovome je za Tanjug govorio predsednik Beogradskog udruženja pčelara Stanko Rajić.

- Za razliku od prethodnih godina ova je bila i više nego dobra godina, ne mogu da kažem rekordna ali blizu toga - kaže Rajić i dodaje da kada godina počne dobro i njen preostali deo je dobar.

Što se tiče izvoza Rajić je kazao da je trenutno stanje mirovanja jer još niko nije izašao sa jasnom cenom, pa to kod pčelara ostavlja sumnju.

Foto: Tanjug/Jadranka Ilić

On je dodao da je Savez pčelarskih organizacija Srbije pre dve godine pustio u rad pogon za otkup i preradu meda u Rači, a sa idejom da se većina meda proizvedenog u Srbiji otkupi i plasira na inostranom tržistu preko tog pogona, kako bi se, kako ističe, što je postigla što je moguće viša cena.

Zbog pojave i sve većeg prisustva falsifikovanog meda na tržistu, Rajić kaže da se godinama unazad ulažu izuzetni napori da se to suzbije i da je hemijska analiza meda jedini sigurni i precizni pokazatelj.

- Na Svetskom kongresu meda u Kanadi, 2019. čak 40 odsto uzoraka meda je bilo neispravno. Običnom građaninu je jako teško da proceni da li je med pravi, i bez hemijske analize to je jako teško - kaže Rajić.

Dodaje da Beogradsko udruženje pčelara u Centru za ispitivanje namirnica svake godine radi hemijsku polensku analizu meda iz malih urbanih pčelinjaka svake godine i tako dobiju potvrdu da je med besprekorno čist.

- Beogradsko udruženje pčelara se bavi i ubranim pčelarstvom, med koji trenutno vrcamo je med iz košnica koje se nalaze na krovu zgrade na Novom Beogradu. Imamo na još nekoliko lokacija tako male pčelinjake i svake godine radimo hemijsku analizu i polensku analizu u Centru za ispitaivanje namirnica koji je ovlašćena laboratorija - objasnio je Rajić.

On ističe da se svake godine dobija sertifikat, koji je, prema njegovim rečima, veoma skup, ali koji potvrđuje da je med besprekorno čist.

Dodaje da se čist med kristališe, kao i da ne bi trebao da bude potpuno proziran, već blago mutan i da su to neke dve stvari koje građani mogu da uoče.

- Kristalisan. To mu je prirodno svojstvo, falsifikatori još nisu uspeli da naprave kristalisan med. Bagremov se teško kristališe, ali svi ostali zavisno od procenta glukoze i fruktoze u sebi, neki brže ili nešto kasnije ali sigurno. Takođe, iako nije sasvim siguran pokazatelj, tegla mora da bude zamućena, med treba da bude mutan, ne onako - staklast, potpuno čist - kaže Rajić.

Rajić je kazao i da je broj profesionalnih pčelara jako mali, da je najviše hobista kao ljudi koji u pčelarstvu uživaju i imaju proizvode za sopstvene potrebe, nešto manji broj je onih kojima je, kako kaže, dodatni izvor prihoda.

On je dodao da je potražnja za ostalim proizvodima od meda relativno mala, da ljudi te proizvode koriste tek kod lečenja, ali da se oni mogu koristiti stalno. Ističe da su pčele kao i ostali insekti koji prenose polen izuzetno značajni i u gradskoj sredini i da oni iz Udruženja stalno upućuju apele i daju smernice kako da se njihov broj održi.

Naime, predlažu takozvano "kolažno košenje" i preporučuju "biljku na svakom prozoru", čak iako živite u zgradi.

- Ne mora livada pored zgrade bude sva pokošena, na nulu, mogu da se naprave stazice, a da se jedan deo ostavi za polinatore. Parkić iza kula na Ušću je predivno napravljen, posađeno je različito medonosno bilje i pušten je korov da naraste. Često dobijamo odgovor da je košenje zbog sprečavanja razvoja krpelja, ali i za njih se mogu napraviti mamci u nekim ćoškovima, a u ostalom delu ostaviti travu - objasnio je Rajić.

Bonus video: