VRATILA SE IZ ŠVAJCARSKE U SRBIJU I DOŽIVELA ŠOK! Jedna stvar je bila posebno problematična! POKAZALA JE SVIMA DA IPAK POSTOJI REŠENJE!

Katija Vunderlin je rođena u Zrenjaninu 1957. godine, ali je ceo radni vek provela u Švajcarskoj.

Kada se decenijama kasnije vratila u Srbiju, u malo selo Melenci, da brine o majci našla se okružena ravnicom, ali i srpskim navikama koje je davno ostavila iza sebe

- Od 1975. do 2021. godine živela sam u Švajcarskoj, koja je za mene vremenom postala druga domovina. Nisam mislila da ću se ikada vratiti u Srbiju. Ali kako to nekad ide u životu, dešavaju se nepredvidive stvari. Moja mama se razbolela u isto vreme kad sam ja otišla u penziju, tako da je za mene bilo jasno da moram da se vratim u Srbiju i preuzmem brigu o njoj - priča Katija.
Prvo iznenađenje Vunderlinovu je dočekalo, a da još nije čestito ni stigla na svoje odredište. Sam put do Melenaca bio je podsetnik na nešto što je, kako kaže, u Švajcarskoj već godinama sasvim normalno, a ovde je tek u dečjim cipelicama - regulisanje otpada.

- Videla sam da neki ljudi bacaju otpad pored puta ili ostave prazne flaše od insekticida na njivi.

Prođite putem Melenci - Elemir i pogledajte koliko PET flaša "ukrašava" predivnu prirodu. Toga u Švajcarskoj nema. Ne zato što mi imamo bolju gradsku čistoću ili veće kazne. Švajcarci imaju drugačiji odnos prema svojoj okolini. Oni ne prljaju kuću u kojoj žive - objašnjava naša sagovornica.

Foto: Pixabay

Kada je već od Melenaca odlučila da napravi novi dom, onda je odlučila da koliko može učestvuje u njihovom čišćenju.

- Jedna od prvih stvari koju sam primetila u Melencima je da većina ljudi kupuje vodu za piće i sokove u plastičnim balonima i flašama, koji se posle upotrebe bacaju u smeće. Isto tako završavaju limenke i flaše od vina. Na moje pitanje zašto se to ne nosi na reciklažu, dobila sam odgovor da u Melencima ne postoji mesto gde se takav otpad može odneti. Možda postoje neka mesta u Zrenjaninu, ali ko zna gde je to i ko će sve to da skuplja i nosi u Zrenjanin? Odmah sam počela da istražujem i slučajno sam naišla na jedan sajt preko kojeg ljudi skupljaju reciklažni materijal čijom prodajom kupuju hranu za napuštene životinje o kojima se brinu. Uspostavila sam kontakt sa njima i evo sad ne samo da im nosim moj reciklažni otpad nego i pomažem volonterski oko sortiranja sakupljenog materijala - priča Vunderlinova.

Njen potez ne samo da je bio primećen u selu nego je pokrenuo jedan pravi mali talas pozitivne promene.

- Interesantno je da moji prijatelji i komšije veoma pozitivno na to gledaju. Neki mi donose svoju plastiku. Mada ima i tih koji kažu kako je to što ja radim jedna kap u moru. Moja motivacija je da skrenem ljudima pažnju da može i drugačije, bolje i zdravije. A i da pomognem 'Zelenim šapama' i njihovim štićenicima - kaže Katija.

Foto: Shutterstock

Nije sve što je Katija zatekla bilo loše, naprotiv. 
- U Melencima su ljudi opušteniji nego u Švajcarskoj. Iako većina ljudi u Srbiji vodi svakodnevnu bitku za opstanak i za neku bolju budućnost, oni ipak znaju da uživaju u životu. U Melencima se ljudi druže, prave žurke, slave, svadbe i rođendane, ako treba i zadužiće se da ispune neke svoje želje ili da se pokažu. To mi se sviđa ovde. Manje mi se sviđa, da ljudi ne vode računa o svom zdravlju i okruženju. Alkohol, cigarete, masna hrana. Kod lekara se ide tek kad zagusti, preventivni pregledi i preventiva uopšte su retki.

Kaže da Srbi rade da bi živeli, a Švajcarci žive da bi radili. Ipak, bilo gde da se nalazite važno je, poručuje ova vredna žena, da ne odustanete od reciklaže i brige o Zemlji, našem zajedničkom domu.

- Svaki početak je težak. Pokušajte da se motivišete i održite motivaciju. Motivišite ljude iz vaše okoline. Jer to radite za vas, vašu decu i najmilije. Da mogu da žive u lepoj, čistoj i zdravoj prirodi, a ne na smetlištu - poručuje Katja iz Melenaca.