DANAS JE VELIKI PETAK, DAN HRISTOVOG STRADANJA! Ovo su običaji koje treba ispoštovati

Pravoslavni vernici obeležavaju Veliki petak, dan koji simbolizuje stradanje Isusa Hrista i njegovo raspeće na krstu na Golgoti.

Na Veliki petak, Isus je odveden iz kuće prvosveštenika Kajafe kod rimskog prokuratora Pontija Pilata, koji ga je osudio da bude raspet na krstu.

To je dan najveće hrišćanske žalosti, poslednji u nedelji Stradanja, tokom koga ne zvone crkvena zvona, posti se i farbaju vaskršnja jaja.

Veliki petak se obeležava strogim postom, uzdržavanjem od bilo kakvog veselja i proslava, a takođe u narodnoj tradiciji je da se tog dana ne rade poslovi u polju i u kući.

Danas se ne služi liturgija u crkvama, a od Velikog četvrtka do Vaskrsa ne oglašavaju se zvona na crkvama, jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti.

Foto: pixabay

Običaji i narodna verovanja

Običaj je da se na Veliki petak farbaju vaskršnja jaja, najčešće crvenom bojom koja simbolizuje Hristovu krv. Tradicija nalaže da budu crvena, naročito prvo koje ostaje kao čuvakruća.

Običaj farbanja jaja na Veliki petak datira iz 12. veka, a na našem podneblju ga je, najverovatnije uvela crkva, u 16. veku.

Da su se jaja ukrašavala u tom periodu, potvrđuju i turski izvori koji beleže obavezu, da se spahiji, povodom hrišćanskog Vaskrsa, donese na dar tri, pet ili 10 uskršnjih jaja.

U nekim krajevima se danas se pali vatra da bi sve zlo izgorelo, a i post na vodi nosi pročišćenje kako bi duša i telo bili dostojni žrve Hristove, čije se toliko stradanje, samo vaskrsenjem moglo nagraditi.

Prema narodnom verovanju, ovaj dan je najbolji za kalemljenje voća, a ako na Veliki petak pada kiša, neće biti šljiva, ako je toplo i sunčano očekuje se veliki rod voća.

Na Veliki petak važno je izneti plaštanicu, odnosno platno na kome je izobraždeno skidanje gospoda Isusa Hrista sa krsta i njegovo polaganje u grob.