EM BESPLATNO, EM KORISNO... Kako da dođete do đubriva u samo nekoliko koraka

Kako bismo zaštitili životnu sredinu svako od nas bi trebalo da zasuče rukave i doprinese da naše okruženje ostane zdravo za generacije koje tek dolaze. Kompostiranje je jedan od koraka koji možemo napraviti, a to je prirodna metoda razgradnje organske materije dejstvom bakterija, crvića i insekata. Za to je potrebno da izdvojite samo 10 minuta vremena nedeljno, a zauzvrat dobijate besplatno đubrivo za biljke, cveće, uzgajanje organske hrane koja nije štetna za organizam i okolinu.

Kompostiranje kao metoda dobijanja đubriva postoji od kada je ljudi na zemlji. Stručno rečeno, to je kontrolisani biološki proces u kom mikrobna populacija pretvara organski materijal u biološki stabilan proizvod.

Kompost se proizvodi tokom aktivnosti aerobnih mikroorganizama koji koriste kiseonik, vlagu i hranu kako bi se razmnožavali. Da bi se otpad transformisao u vredan materijal, prirodni organizmi uradiće sav posao umesto vas, a njima su potrebni jedino vazduh, voda i organska materija da bi napravili hranljiv humus i đubrivo.

Foto: pexels.com

Kako zapravo izgleda kompostiranje objasnili su nam iz prve ruke ljudi koji u svojim baštama u dvorištu ili terasama u gradovima imaju kompostane.
Proizvod koji nastaje od kompostiranja sličan je humusu, ne miriše neprijatno i može se koristiti za kondicioniranje zemljišta ili kao dubrivo. Dobar kompost može nastati od različitih organskih materija, kao što su baštenski otpad, suvo lišće, povrće kao i organski otpad od hrane, kore krompira i slično.

Međutim, u kompost ne bi trebalo nikako stavljati skuvanu hranu, kosti i meso jer se te organske materije mnogo brže kvare. Podrazumeva se da se plastika, metal i sve materije neorganskog porekla ne stavljaju u kompost jer se ne mogu razgraditi.

Kako se pravi kompostana

- Postupak izrade kompostane u dvorištu je takav da se na dno stavi mreža sa što sitnijim oknima kao zaštita od krtica i voluharica. Naprave se tri fiksirana zida od paleta. Četvrti zid, odnosno paleta se preseče horizontalno na pola. Potom se obe polovine šarkama sa jedne strane pričvrste za susednu paletu i napravi se mehanizam tako da te dve polovine palete mogu da se otvaraju kao vrata. Sa unutrašnje strane zidovi i pod se prekriju agrotekstil folijom, koja takođe služi kao zaštita od glodara i od isušivanja komposta. U kompost može da se stavlja kuhinjski otpad od voća, povrća, ljuske od jaja i sličnih organskih materija - kaže Ema Polić koja u svom dvorištu ima kompostanu za ličnu upotrebu.

Foto: Toppress

Objašnjava i da bi se prilikom odlaganja otpada u kompost trebalo voditi računa o tome koji je otpada u pitanju.
- Postoji otpad iz kuhinje koji ne sme da se baca u kompost kao na primer kora od limuna, hleb i slično. Ali smete suvo pa i zeleno lišće, travu iz bašte i slično. Zatim se kompost ostavlja da zri uz povremeno prevrtanje mase. Pored toga, uz dodavanje kalifornijskih glista u kompost, možemo proizvesti kvalitetan glistenjak koji pravi odličnu zemlju za sadnju - objasnila nam je ona.

Priprema zemljišta za prolećnu sadnju

- Zahvaljujući kompostu dobijamo kompozitno zemljište koje obezbeđuje visoku plodnost. Takva zemljišta su regenerativna i zahtevaju samo minimalnuĐ'e8obradu i negu. Dobri mikroorganizmi omogućavaju da se sva prisutna organska materija pretvori u humus fermentacijom i bez potrebe za pred-kompostiranjem. Na ovaj način koristimo gotovo sav nutritivni potencijal organske materije - kaže Milorad Domanović, koji se bavi uvozom i distribucijom EM tehnologije (efektivnih mikroorganizama).

On je objasnio da to u praksi znači da se upotrebljava organska masa koja se fermentiše dobrim mikroorganizmima uz dodatak minimalnih količina mineralnih đubriva, a da se sa korišćenjem žetvenih ostataka dobija kompozitno zemljište.

Foto: Toppress

- Ovo se relativno lako postiže primenom efektivnih mikroorganizama koji ubrzavaju ovaj proces pravljenja komposta. Na kompozitnim zemljištima moguće je dostići, ali i premašiti dosadašnje granične vrednosti u proizvodnji hrane, eliminisati potrebu za mineralnim đubrivima i pesticidima, pa i omogućiti gajenje bez oranja. Biljke se tada dopunjuju organskom materijom, što ih čini zdravijim i otpornijim na razne bolesti jer poboljšava teksturu, strukturu i kapacitet zemljišta da drži vlagu i hranljive sastojke - objašnjava nam, dodajući da to znači da bi povrće koje se na takvom tlu uzgaja bilo organsko.

Ističe da se korišćenjem organskog đubriva od biorazgradivog otpada uz pomoć komposta smanjuje upotreba hemijski obrađenih gnojiva i obogaćuje kvalitet emljišta.

Kompostiranje nije novost u gradovima

Kako je ova metoda pravljenja zdravog zemljišta i đubriva potpuno prirodna i bez štetnih efekata kada se koristi za lične potrebe, postala je popularna u gradskim sredinama. Razlog tome je i što se tako može dobiti besplatno đubrivo i humus za cveće koje se svakog proleća sadi na terasama. 
Ljiljana koja ima kompostanu u zgradi kaže da od stvari koje su vam dostupne u stanu možete da napravite kompostanu veoma lako.

- Potrebno je da u veliku saksiju na dno stavite kesu pa u nju karton od jaja, a preko povrće i voće iseckajte na tanje i manje komade, ubacite ljuske jaja, malo zemlje i tako ređate do vrha. Ja stavljam i talog od kafe preko toga - ističe ona.
Objasnila je i šta se radi dalje kako bi se dobio dobar kompost.
- Neophodno je da se kesa zatvori dobro kako bi otpad počeo da se rastvara, naravno dodajte u kesu novi otpad po potrebi i koliko može da stane pa potom zatvorite. Kako vreme prolazi počeće da se stvara sloj humusa, odnosno zemlje na dnu - navodi ona.

Ljiljana tvrdi da se i citrusno voće može kompostirati, ali da je potrebno da se obavi dodatna obrada zbog pesticida kojima se ovo voće često tretira. Kako kaže, takve voćke je dobro prethodno ostaviti u sodi bikarboni i vodi oko sat vremena, potom oljuštiti, iseckati i baciti u kompost.
Sofija kaže da je sve vreme života u gradu kompostirala lišće. Ona ističe da je odrasla u kući u centru Niša i da su koristili lišće od velikog oraha za kompostiranje.

Foto: Instagram/dognamedstella

- Lišća je uvek bilo na pretek i večiti problem nam je bio da ga izbacimo. Jednim delom su se zagrtale ruže i bašta, a deo smo stavljali u ćošak dvorišta gde je bila iskopana plitka jama ograđena ciglama i tu smo sakupljali lišće - objašnjava ona.
Oni koji bi pak hteli da ne prave improvizovanu kompostanu za gradske uslove postoji rešenje. Plastični komposteri mogu se kupiti za otprilike 3.000 dinara, i idealni su za terase, balkone i manja dvorišta.

Da se čuvanju životne sredine i recikliranju deca uče od malih nogu smatra učiteljica Slađana. Prema njenim rečima, sa đacima kojima predaje sprovela je akciju kompostiranja u školskom dvorištu. Istakla se je da su se deca veoma zainteresovala za ovu akciju koja im je bila zanimljiva.
- Deca su tu odvajala ostatke od užine, a ako su jeli voće ostavljali ga u improvizovani komposter. Od malih nogu moramo da se učimo ako želimo da naše okruženje bude zdravo i čisto - zaključila je ona.