SUSRET SA VUKOVIMA ZA OVU ŽENU NIJE NEPOZNANICA! Gradislava je rudar, a život u divljini joj hrani dušu - Ima samo jednu neispunjenu želju (FOTO/VIDEO)

Gradislava Busić je inženjer rudarstva koji pored svog posla, najviše slobodnog vremena provodi u prirodi i na svom imanju. Kako ona navodi, susret sa divljim životinjama, pogotovo vukovima, za nju je svakodnevnica.

Više od tri decenije Gradislava Busić (57) radi kao diplomirani inženjer rudarstva u Boru i to kao rukovodilac. Kako mnogi smatraju, ona prednjači u odnosu na ostale u rudarskim izazovima. Dokazala je mnogo puta da se ne razlikuje od svojih kolega, koji su pretežno muškarci, i da sebe ne vidi kao ženu već kao rudara.  

- Radimo na otvaranju  projektovanih etaža . Vršimo pripremu za miniranje. Tu je Kop vidi se kako se brdo  skida, vrh mu je bio na visini od 660 metara. Posao nije nimalo jednostavan prilično je opasan, jer su  to  bukvalno kozije stazice, koje su morale da se skidaju mehanizacijom. Bilo je situacija da je put širok koliko i bager ni milimetar šire ni malo prostora, pa je trebalo razmišljati za život bageriste, ali i za mašinu - rekla je za Inforemer Gradislava Busić. 

Foto: V. J.

Mnogi poznavaoci ovog posla smatraju da je rudarski hleb gorak i da svaki zahvat je veliki poduhvat, zato ova inženjerka uvek oko sebe ima tim ljudi kojima veruje da u  svakom momentu posao mogu kvalitetno izvesti do kraja. 

Nakon radnog vremena, njen život dobija sasvim drugu dimenzuju. Ova žena ostvaruje san mnogih ljudi, a to je povratak prirodi.

Rođena Boranka , oduvek je želela da se vrati svojim korenima. Na imanju svojih roditelja na Crnom vrhu, živi sama daleko od užurbane svakodnevice i gradske gužve. Iako je ostala potpuno sama  nakon smrti roditelja i supruga svoju oazu mira nije želela da napusti.

- Nije mi teško. Kilometre prelazim pešice kroz šumu na posao i nazad. Teže je zimi kada su veliki snegovi, ali uspevam. Nikada nisam zakasnila na posao. Moj dan započinje ustajanjem u tri sata pre svitanja a završavam ga često iza ponoći. Dan mi je kratak da obavim sve svoje obaveze oko stoke i proizvodnje organske hrane,  ali to je moj život koji nema cenu.  Ovde pronalazim duševni mir i beg od  stresnih situacija kojih na poslu u rudniku imam svakoga dana.  Uprkos svemu smatram da nema veće radosti kada napraviš večeru od svog sira, popiješ čašu svežeg pomuženog kravljeg ili ovčijeg mleka, uzmeš jaja iz gnezda svojih kokošaka, svoje povrće, voće, hleb ispod crepulje i kada udišeš čist planinski vazduh. Ovde  bukvalno dišem punim plućima - ističe Gradislava.

Trenutno  na imanju ima jednu kravu Bilju i dvanaest ovaca,  jer je za Đurđevdan prodala oko dvadeset jagnjadi. Pored toga poseduje i dve svinje, mnoštvo kokošaka, ali njena nova ljubav su i pčelice. Ima dve košnice iz kojih pravi med, ali bavi se i skupljanjem lekovitog bilja sa čistih obronaka Crnog vrha.  Njena dva plastenika i bašta puna su organskih proizvoda, koje gaji bez pesticida , tako da Gradislava živi životom o kojem mnogi maštaju danas.

- Sama sam i nemam vremena da se ičega plašim, jer u okolini nemam komšija. Čim stignem iz rudnika, krećem da podmirujem sve obaveze na imanju. Kosim travu za stoku, pomuzem kravu i ovce, podlivam sir, odlazim u baštu, plastenike i tako svakoga dana. Često mi u goste dolaze i divlje životinje. Obično u svitanje i rano kad krenem na posao naiđem na srne, riseve , lisice, ali niko nikoga ne dira, svako ide svojim putem. Bilo je i vukova, jednom su mi pojeli nekoliko ovaca , ali ja se ne plašim,  došla sam kod njih, ovo je njihovo stanište i moram im se prilagoditi - rekla je naša sagovornica.

Jedina želja joj je da svoju obnovljenu kuću i imanje na korišćenje ponudi  nekom mladom bračnom paru koji bi se zajedno sa njom započeo neku vrstu turizmam jer za to postoje uslovim, ali i da neko nakon nje, nastavi tamo gde je ona stala.