Nekadašnji gigant "Viskoza" postao je tempirana bomba Mačve: Uklanjanje opasnog otpada spas za meštane i životnu sredinu

"Hemijska industrija Viskoza" Loznica bila je jedna od najuspešnijih u zapadnoj Srbiji. Tu se proizvodila čitava paleta proizvoda od viskoze, ali i kvalitetna svila.

Međutim, tokom sankcija i ratova devedesetih počelo je njeno propadanje, da bi u stečaj otišla 2009. godine. Osim uspomena na svetlu prošlost, u kompleksu "Viskoze" još uvek se nalazi nekoliko hiljada tona visoko zapaljivog i toksičnog otpada.

Ugrožena životna sredina

Nekadašnja velika fabrika, pokretač čitave Mačve, danas je ruševina iz koje je odneto sve što je vredelo. Proizvodnja u fabrici stala je 2005. godine, ostale su samo napuštene i ruinirane zgrade lozničke "Viskoze", a industrijski kompleks od čak 13 fabrika (Celuloza, Celvlakno, Svila, Kord, Energetika, Lozofan, Lofolen, Centrofan, Krupanjka, Transport, Standard, Hortikultura, Hemiremont) zarastao je u ogroman korov.

Ranko Tanasković koji je 24 godine radio kao tehnolog u ovoj fabrici kaže da su ratovi devedesetih, raspad Jugoslavije, sankcije i tranzicija doveli do toga da "Viskoza", fabrika koja je zapošljavala čak 11.000 ljudi, potpuno propadne.

Foto: informer.rs

Upozorava i da je situacija daleko od bezbedne jer je u magacinima, podrumima i rezervoarima ostalo na stotine, čak hiljade tona opasnog otpada, a najopasniji je gas ugljen-disulfid.

- To je jedan eksplozivan i zapaljiv gas. Poseban je jer se čuva pod vodom, a u običnim uslovima je eksplozivan. Na samom početku mog rada u "Viskozi" reakcioni reaktor je eksplodirao zbog ovog gasa. Do tada je "Viskoza" imala pogon za proizvodnju ovog gasa, ali se ubrzo prestalo sa proizvodnjom, i ugljen-disulfid se nabavljao iz uvoza, uglavnom iz Poljske i Ukrajine - priča Tanasković.

Kako kaže, ovaj gas bio je od presudnog značaja za rad fabrike pošto se koristio za proizvodnju veštačke svile, celuloze, celofanske folije i drugih proizvoda.

- Da bi se to sve napravilo u proizvodnji su korišćene i mnoge druge opasne hemikalije kao pomoćne sirovine. Osnovni hemijski reagensi koji su se koristili u proizvodnji vlakana i folija u "Viskozi" su lužina, natrijum hidroksid, sumporna kiseline i ugljen-disulfid, odnosno CS2 gas - objašnjava on.

Ljudi odnosili sekundarne sirovine i ginuli

Tanasković se osvrnuo na to da su neposredno nakon zatvaranja fabrike krađe sekundarnih sirovina u "Viskozi" postale svakodnevica. Prema njegovim rečima, to  je, pored zanemarivanja, bio glavni razlog eksplozija u kojima su ginuli ljudi.

Ipak, incident 2008. godine bio je najopasniji. Tada je iz nepoznatih razloga došlo do požara u postrojenjima "Celvlakno" i "Svila", koji se proširio na obližnji pogon fabrike vlakana. Dim koji je nastao povećao je koncentraciju štetnih materija u vazduhu čak za sedam puta, a MUP je potvrdio da je jedna osoba stradala, dok su četiri povređene.

"Ne zna se koliko je otpada ostalo"

- Koliko je tačno tog opasnog otpada ostalo, to stvarno ne znam, niti to bilo ko može tačno da zna. Razlog tome je pre svega što su neke od glavnih fabrika "Viskoze" koje su koristile ugljen-disulfid prestale sa radom još 1993. godine. To je gotovo 30 godina zanemarivanja. Sada je to jedna tužna i neprepoznatljiva slika nekada uspešne fabrike - kaže Tanasković.

Foto: informer.rs

Država na ovaj problem nije ostala nema i tokom prethodnih 10 godina radila na tome da se veliki deo rezervi ugljen-disulfida ukloni, ali ga i dalje ima dovoljno da predstavlja opasnost.

Zbog toga je Vlada Srbije 2009. godine naložila izmeštanje opasne materije ugljen-disulfida CS2 iz rezervoara fabrike "Celvlakno" u čijim se rezervoarima nalazilo oko 550 tona ove opasne materije. Ipak, ovaj posao nikada nije potpuno završen, a najveći rizik po životnu sredinu je taj što rezervoarima sa opasnim materijama može da priđe skoro svako ko to želi, jer nisu ni na koji način bili zaštićeni.

Ministarstvo: Uklonićemo sav otpad

Kako bi se  ekološka opasnost koju "Viskoza" već tri decenije predstavlja svim Lozničanima, ali i ovom delu Srbije koji obiluje plodnom zemljom, Ministarstvo zaštite životne sredine ovog juna započelo je proces uklanjanja istorijskog otpada na lokaciji ove fabrike. 

- U kompleksu je zaostala velika količina kontaminiranog materijala: razne neorganske soli, kontaminirani sorbenti na bazi aktivnog uglja, produkti sagorevanja, rastvori soli, i možda najopasniji ugljen-disulfid u obliku vodene emulzije u bazenima. Ugljen-disulfid, koji će biti uklonjen iz "Viskoze" nekoliko industrija koristi kao sirovinu ili materijal za izradu proizvoda, kao što su tkanina rajon, celofan i ugljen-tetrahlorid, dok je njegov najveći korisnik industrija proizvodnje viskoznih vlakana. Po hemijskim karakteristikama, obzirom da je odličan rastvarač, pri povećanoj koncentraciji hemikalija je opasna po život jer deluje najviše na nervni sistem - kažu iz Ministarstva zaštite životne sredine.

Foto: informer.rs

 

Ministarstvo je saopštilo da se uklanjanje ovog otpada odvija u okviru programa uklanja istorijskog otpada nastalog uništavanjem, stečajem ili pogubnim privatizacijama fabrika posle petooktobarskih promena.

- Procenjene količine otpada koji se još nalazi u "Viskozi", a koji se bar po jednom parametru klasifikuje kao opasan u skladu sa domaćim zakonskim aktima, iznose oko 2.500 tona. Evidentirano je i oko 2.000 metara kubnih nakupljene vode koja je ispitana i karakterisana kao neopasna otpadna voda shodno nakupljanju posle kišnog perioda - navode u ovom  Ministarstvu.

Da bi izmeštanje opasnog otpada obavilo adekvatno, Ministarstvo obavlja prvu fazu koja podrazumeva raščišćavanje ruiniranog terena kako bi se obezbedio pristup mašinama i pumpi za skupljanje i transport.