Bio je jedan od najpopularnijih srpskih vladara, a brutalno je ubijen u šetnji! Obeležava se 200 godina od rođenja kneza Mihaila!

Na današnji dan 1823. godine u Kragujevcu rođen je knez Mihailo Obrenović, On je vladao Srbijom u dva navrata od 1839. do 1842. i od 1860. do 1868. godine i dan danas važi za jednog od najpopularnijih srpskih vladara, čiji spomenik krasi centar srpske prestonice.

Knez Mihailo Obrenović jedan je od najznačajnijih srpskih vladara. Na prestolu Kneževine Srbije sedeo je u dva navrata - od 1839. do 1842. i od 1860. do 1868. Prvi put nakon smrti svog brata Milana, a drugi put nakon smrti svog oca Miloša.

Dok je tokom prve vladavine bio mlad i neiskusan, kneževsku krunu drugi put je poneo kao obrazovan čovek i zreo državnik s mnogo veza po evropskim dvorovima. Za tih osam godina uspeo je da znatno odvoji Srbiju od Osmanskog carstva, da je ojača i pripremi za nove ratove za nezavisnost, da protera turske posade iz svih srpskih gradova... Radio je i na ujedinjenju balkanskih naroda, ali sve njegove planove pokvarili su pucnji u Košutnjaku 29. maja (10. juna po novom kalendaru) 1868, kada su atentatori ubili njega i njegovu sestru od strica Anku Konstantinović.

Nesrećna ljubav

Knez Mihailo Obrenović nakon izgnanstva 1842. godine jedno vreme bio u Vojvodini, a onda se pridružio svom ocu Milošu u Beču. To vreme koristio je da putuje po evropskim dvorovima i uspostavlja veze, a 1953. oženio se u Beču groficom Julijom Hunjadi.

Foto: Printskrin/Youtube

Kada se Mihailo vratio na presto 1860, ona je postala kneginja Srbije i za nju je 1861. napravljen tron u Sabornoj crkvi u Beogradu. To je bio treći tron, posle kneževog i patrijarhovog. Zbog njenog neverstva razveli su se sporazumom 18. novembra 1865.

Nakon nje, Mihailo je želeo da se oženi Katarinom Konstantinović, koja mu je bila bliska rođaka. Njena majka Anka Konstantinović bila je bratanica Mihailovog oca Miloša. Najava ovog braka izazvala je buru u Srbiji, a usprotivili su joj se i narod, i crkva, ali i i brojni političari. Jedan od najvatrenijih protivnika bio je Ilija Garašanin, dugogodišnji predsednik vlade i nekad najbliži knežev saradnik. Zbog sukoba Mihailo ga je smenio 1867.

Posle atentata u Košutnjaku, tokom kojeg je samo blago ranjena, Katarina se udala za generala Milivoja Petrovića Blaznavca.

Kobna šetnja

Prema opisima savremenika, ali i izveštaju istražitelja, knez Mihailo je predveče 29. maja 1868. krenuo u šetnju u Košutnjak, i to sa strinom Tomanijom Obrenović, sestrom od strica Ankom Konstantinović i njenom ćerkom Katarinom. U pratnji su mu bili samo ađutant Svetozar Garašanin i poslužitelj Mita Timarčević.

Njih su u zasedi, naoružani s po jednim revolverom i handžarom, čekali Lazar Marić, Kosta Radovanović i Stanoje Rogić, dok je Đoka Radovanović bio nešto dalje. Mozak cele operacije bio je Pavle Radovanović, ali on nije učestvovao u samom ubistvu. Kada im se kneževska povorka približila, četvorka je iskočila iz zasede i pozdravila kneza, ali pre nego što im je odgovorio, na njega su pucali prvo Kosta, pa Marić i Rogić. Radovanović je zatim i nožem napao kneza, koji je već bio na zemlji. Pred njega je tad skočila Anka, ali je Marić potegao revolver i upucao je. Ađutant Garašanin bio je u ovom napadu samo ranjen.

Ubice su bile brzo uhapšene, a suđenje je bilo ekspresno.

Foto: Printskrin/Youtube

Jeziv lekarski pregled tela vladara

Pri lekarskom pregledu tela kneza Mihaila utvrđeno je da ima na licu i telu više rana, kao i da je ono "na svirep način nožem isečeno i nagrđeno i izrešetano".

- Na glavi i po čelu isečen je na tri mesta tako da mu se i mozak video, isečen je i po licu, preko nosa, usta i vilice, isečene su mu i ruke desna i leva od donjeg zglavka naviše do lakta, a kuršumima ranjen je na četiri mesta, na jednom mestu poniže ispod desnog pazuha, na drugom malo niže od ovog prvog, k plećki, na trećem s leve strane na grudima, i na četvrtom posred rtenjače, više kostiju na leđima. A sve ove povrede, po uveravanju lekarskom, učinjene živom čoveku, smrtonosne su bezuslovno - navedeno je u optužnici protiv ubica kneza.

Dinastija nestala u krvavom prevratu 1903. godine

Iako knez Mihailo Obrenović nije imao zakonite dece, njega je nasledio Milan Obrenović, maloletni unuk Jevrema Obrenovića i sin Mihailovog brata od strica. Odluku o tome, uprkos zakonima i pravilima, doneo je ministar vojni Milivoje Petrović Blaznavac, koji je sve političare, pa i skupštinu, stavio pred svršen čin.

Milan je bio knez Srbije (1868-1882), a zatim i njen "prvi kralj posle Kosova" (1882-1889). Imao je svega 35 godina kada je abdicirao i presto prepustio sinu Aleksandru. Njegov naslednik bio je i poslednji vladar dinastije Obrenović, a ubijen je brutalno sa svojom suprugom Dragom tokom Majskog prevrata 1903. Na srpski presto tada je došao Petar Karađorđević.

Najfascinantnija ličnost moderne srpske istorije je svakako knez Mihailo Obrenović, čovek koji je proterao Turke iz srpskih gradova, proglasio Srbiju za Pijemont južnoslovenskih naroda, izgradio Narodno pozorište, reformisao srpsku vojsku a da nije ubijen u atentatu 1868. godine verovatno bi ujedinio Srbiju sa Bugarskom i promenio tok nesrećne srpske istorije u XX veku.