Šiptari zbog nošnje misle da je Albanac, a on zapravo bio srpski heroj!

Milan Aleksić, zvani Miša, poznat po svom pseudonimu Marinko, bio je srpski četnik aktivan od 1905. do 1918. godine, a bio je poznat po tome što je nosio nošnju sa juga Srbije, koju danas nose Albanci i tvrde da je njihova.

Rođen je u Kuršumliji, u to vreme u sastavu Osmanskog carstva. Pobegao je od otomanske tiranije u Kraljevinu Srbiji, gde je završio Vojnu akademiju kao podoficir. U Srpsku četničku organizaciju stupio je 1905. godine, boreći se pod komandom Jovana Babunskog i Gligora Sokolovića u Poreču i na Babuni protiv bugarskih i albanskih četa. 

Bio je i član Gornjeg štaba Pante Radosavljevića-Dunavskog, Nikole Jankovića-Kosovskog i Pavla Blažarića u svojstvu podoficira. Godine 1908. radio je sa Vojislavom Tankosićem na obuci dobrovoljaca u Bosni. Smatran je herojem u svim ratovima između 1912. i 1918. godine, tokom kojih je imao čin potpukovnika. U borbi je nosio srpsku nošnju sa juga Srbije koju su tokom vladavine Osmanlija, Albanci prisvojili kao njihovu nošnju. 

Foto: wikipedia.org

 

Arnauti su u srpskim krajevima sve do sredine 19. veka umesto pantalona nosili fustanele, takozvani balkanski kilt, naboranu suknju do iznad kolena. I dan danas, Toske, Albanci iz južne Albanije smatraju fustanelu svojom nošnjom. Srbi su za razliku od Arbanasa nosili bele pantalone sa crnim gajtanima. Nošnja se razlikovala i po kapama. Srbi su nosili ćelapoše ili keče malu, crnu ili belu potkapu na temu koja se od turskog doba opasala peškirom, dok su Arnauti nosili beli fes, takozvani skadarski fes. Vremenom Arbanasi koji su živeli izmešani sa Srbima primili su pantalone i keče tako da su srpska i arbanaška nošnja izjednačila na Kosovu i Metohiji i u Makedoniji i danas Albanci tvrde da je nošnja njihova.
Srce velikog srpskog heroja Milana Miše Aleksića prestalo je da kuca u Velikom Bečkereku, današnjem Zrenjaninu, 27. maja 1923. godine.