Evo kako je izgledao težak život srpske dece posle Prvog svetskog rata! (VIDEO)

Prvi svetski rat je Srbiji odneo živote velikog broja stanovništva, pogotovo muškaraca, a dosta dece je u tim i kasnijim godinama moralo da bude stub porodice i otadžbine.

Cena koju je srpski narod platio u Prvom svetskom ratu, ne može da se izgovori, a da u grlu nemate knedlu, te i da oćutite nekoliko trenutaka prilikom izgovaranja broja žrtvi koje su pale za slobodu. Naime, prema nekim podacima između 1. 100.000 i 1.300.000 života je ugašeno tokom četiri godine ratovanja. Ta cifra je iznosila trećinu populacije tadašnjeg stanovništva, a tokom rata, stradalo je čak 60% muške populacije.

Oni koji su preživeli golgotu i stradanje u Prvom svetskom ratu u Srbiji, morali su da nastave svoj život tako što su ponovo obnavljali svoja domaćinstva i stvarali porodice. Deca rođena nešto pre Velikog rata ili u ratnim godinama, nisu znala šta znači slobodno vreme i igra, poput njihovih vršnjaka danas. Uz redovne školske aktivnosti, na njihovim malim plećima, bili su teški poslovi poput kopanja, oranja, berbe kukuruza, vršidbe žitarica, kao i sve one radnje koje su se podrazumevale kao neophodne za opstanak jednog domaćinstva na selu.

Kako je izgledao život naših predaka kad su bili deca, najbolje govori video snimak koji je napravio nepoznati holandski snimatelj, a koji je sve do pre koju godinu bio pohranjen u amsterdamskom institutu za film. Taj snimak je restauriran i kolorizovan, zahvaljujući Slađanu Grujičiću.

 

 

Ne možemo ni da zamislimo kako je bilo toj deci koja su, koja su mukotrpnim radom s vremenom postajale sve ozbiljnija, kao i prihvatanje nečega teškog, kao normalnog i potrebnog da bi se očuvao dom. Zamislite njihovu ozbiljnost sa sedam, devet ili jedanaest godina života, kada su znali da su štala i njiva bitniji od knjige, ali su paralelno sve radili.

Te male domaćice i domaćini, otrgnuti od bezbrižnog detinjstva, bili su najbitniji faktor obnove zemlje Srbije, a njihov DNK utkan je u naš krvotok. Mi, kao njihovi potomci, ne smemo da zaboravimo njihovu žrtvu, rad i zalaganje.

Jer, gotovo da nema njive u Srbiji koju te, sada već daleke, 1920. godine, nije obrađivala dečija ruka.  Zbog toga, ovaj snimak je tu da nas podseća ko smo i od koga smo potekli. Da se pamti, spominje i ne zaboravi.