Najznačajnija srpska pobeda: Na današnji dan počela Kolubarska bitka u kojoj smo slomili Austrougare!

Na današnji dan 16. novembra 1914. počela je Kolubarska bitka u kojoj je srpska vojska ostvarila ogroman trijumf protiv Austrougarske pod vođstvom vojvode Živojina Mišića u Prvom svetskom ratu.

Kolubarska bitka počela je 16. novembra 1914. godine, kada su se srpske trupe povukle na desnu obalu Kolubare i Ljiga, prema naredbi vrhovne komande, u pokušaju da tu zaustave prodor austrougarskih snaga. 

Porazom u operacijama oko Drine, bitka na Mačkovom Kamenu, srpska vojska se našla u teškom položaju primorana na povlačenje pod borbom, suočena sa nedostatkom artiljerijske municije, manjkom hrane, odeće i obuće i što je možda bilo i najgore sa velikim padom morala. Paralelno sa vojskom pred zverstvima austrougarske vojske povlačio se i narod koji je dodatno otežavao povlačenje. Mnogi srpski vojnici koji su bili iz oblasti koje je zauzela austrougarska vojska napuštali su svoje jedinice da bi smestili svoje porodice na sigurno, nakon čega su se vraćali, što je još više poljuljalo moral srpske vojske. Sve ove činjenice jasno su ukazivale da je srpska vojska i sama Kraljevina Srbija pred propašću i da nema mogućnosti ni da se austrougarsko napredovanje zaustavi, a kamoli da se krene u protivnapad. Dodatni teret predstavljalo je i vreme, koje je dodatno onesposobilo kretanje po blatnjavim putevima zapadne Srbije i koje će se pokazati kao jedan od najboljih saveznika srpske vojske, mada je veći deo srpske vojske bio mokar do gole kože, zbog manjka šatorskog platna.

U noći 14. novembra komandant I armije general Petar Bojović biva ranjen i zbog toga je povučen sa dužnosti. Na njegovo mesto biva postavljen general Živojin Mišić, dotadašnji pomoćnik načelnika štaba Vrhovne komande Radomira Putnika, inače čovek rođen na Suvoboru. 

Foto: printskrin/youtube

 

Kolubarska bitka počinje 16. novembra 1914. godine, kada su se srpske trupe povukle na desnu obalu Kolubare i Ljiga, i prema naredbi vrhovne komande počele da se utvrđuju položaje, u pokušaju da tu zaustave prodor austrougarskih snaga. Austrijski general Alfred Kraus zapisao je da je zbog vremenskih uslova i stalnih kiše, reka Kolubara, koja uobičajeno nije neka prepreka zbog male širine korita, postala ozbiljna prepreka, budući da se izlila u dolinu i napravila močvarno tlo, koje je otežavalo kretanje. Najteže stanje na frontu bilo je u Prvoj armiji koja je morala da se povlači po brdsko planinskim predelima zavejanim snegom. Takođe je stigla naredba da se svi mostovi na Kolubari unište, radi onemogućavanja daljeg prodora neprijatelja. Posedanjem novih položaja i poljskim utvrđivanjem u grupnom sistemu zatvoreni su svi pravci iz doline Kolubare i sa Drine vode u Srbiju. Zbog dugog povlačenja, kiše, zime, nedostatka obuće i povlačenja stanovništva sa vojskom, moral srpskih trupa je znatno opao. U borbama koje su se razvile oko prelaza na reci Kolubari, Austrijanci su do 18. novembra zauzeli samo Lazarevac. 

Foto: sites.google.com

 

U trenutku kada su evropske telegrafske agencije očekivale vesti o slomu srpske vojske i kada je V austrougarska armija priređivala svečanu paradu u Beogradu, otpočela je velika protivofanziva celokupne srpske vojske. Nakon velike artiljerijske pripreme u 7:00 otpočinje napad. Srpski topovi su sa obronaka Rudnika tukli austrijske položaje. U osvit zore su srpske baterije udvostručile paljbu. U neodoljivom naletu, srpski vojnici su iskakali iz blatnjavih rovova i napadali pod kišom kuršuma neprijateljske položaje i osvajali ih. Austrougarske trupe su u potpunosti iznenađene, jer su smatrale da je srpska vojska nesposobna i za odbranu, a kamoli za protivudar, pa su bile primorane na povlačenje. Samo tokom borbi 3. decembra zarobljeno je 3 oficira, 400 podoficira i vojnika i 4 topa sa 1000 granata. Zbog povoljnog razvoja situacije, Mišić naređuje produžetak napada na 16. korpus, koji nije imao nikakve rezerve i koji je bio u stalnom povlačenju sa ciljem ovladavanja grebenskog masiva Prostruga – Rajac – Suvobor. Istovremeno, ostale srpske armije bivaju zadržane jakim otporom na svojim početnim položajima, zbog čega Srpska vojna komanda 4. decembra naređuje Mišiću, da po osvajanju Suvobora, obustavi ofanzivu, dok se ne raščisti situacija na ostalim frontovima. Oskar Poćorek uviđa potpuni poraz 16. korpusa i proboj austrougarskog fronta, zbog čega 6. decembra naređuje šestoj armiji da se povuče na levu obalu Kolubare.

Foto: printscreen youtube

 

Najveći značaj Kolubarske bitke ogleda se u tome što Austrougarska nije uspela da svojim snagama uništi Kraljevinu Srbiju, zbog čega su Centralne sile i tokom 1915. godine primorane da se bore na tri fronta. Kolubarska bitka ušla je u istoriju ratovanja kao jedinstven primer da se vojska, kojoj je predviđen potpun slom, za kratko vreme reorganizuje, pređe u kontraofanzivu i nanese neprijatelju odlučujući poraz. Taktika pregrupisavanja samo Prve armije i koncentrisanog udara na šestu armiju koju je izveo Živojin Mišić danas se izučava na vojnim školama širom sveta.