Zvali su ga srpski Dali! Sam sebi je dao zakletvu da će živeti od slikarstva! Znate li o kome je reč?

Prema seljačkom sanovniku, za decu rođenu krajem oktobra i početkom novembra, pisalo je - ako se ne razvije u vojnika, on će otići u umetnike. Baš jednog takvog oktobra meseca 1934. godine u polju kukuruza, srpom odvojen od majke, rodio se on...

Milić Stanković rođen je u Belotiću u Mačvi, zato je svetski poznat kao Milić od Mačve. 

Zbog velikog interesovanja publike, izložba "Nebeski Milić" u Domu Jevrema Grujića produžena je još mesec dana.
Izložba je otvorena povodom 90. godišnjice rođenja ovog slavnog slikara a obuhvata njegova retko izlagana dela nastala u prvih 30 godina stvaralaštva.

Posetioci  mogu da vide više od 60 Milićevih slika, ali i brojne lične predmete, fotografije, crteže i umetničke instalacije.
Neka od dela nikada nisu bila prikazana u javnosti, ali na njoj se nalaze i ona prepoznatljiva kao što su: "Ponovljena prošlost" ili "Posveta prahu Leonida Šejke".

 

Autorka izložbe Branka Conić, direktorka Doma Jevrema Grujića i Andrea Milojević, istoričarka umetnosti, istakle su da je izložba "prilika da se ponovo istakne rad i stvaralaštvo srpskog Barbarogenija koji u sebi krije razbarušenost Dalija i svestranost Leonarda" i pozvale posetioce "da se pažljivo zagledaju i obilje simbola i višeslojnost poruka koje kriju njegova dela". 

 

 

 

Odrastajući okružen prirodom duboko je upijao svet oko sebe svim svojim čulima i pokazivao interesovanje za sve što ga okružuje, stvarajući od ranog detinjstva brojne teorije i definicije svega čime je bio okružen, a što je kasnije iscrpno obrađivao u pesmama, tekstovima, intervjuima, ciklusima slika i crteža i filozofskoj misli koju je iskazivao kroz sve medije.

Tokom gimnazije, Milić je izgovorio "Slikarsku zakletvu" samom sebi u ogledalu!

Rekao je: "Ja moram biti slikar! Biću slikar i od slikarstva ću samo živeti!", prihvatajući svoju sudbinu.

Znanje iz arhitekture, koju je jedno vreme paralelno studirao sa Likovnom akademijom,  upotrebio je za podizanje tri kule, u Beogradu, Belotiću i na Zlatiboru, koje su bila mesta stvaranja, okupljanja i druženja, a danas mesta sećanja i čuvanja njegovog lika i dela.

Njegova dela nalaze se i u galeriji Ufici u Firenci, Vatikanskom muzeju u Rimu, Istorijsko-umetničkom muzeju u Ženevi i mnogim drugim galerijama i privatnim kolekcijama, među kojima je i kolekcija Dejvida Rokfelera...