Da li se krstite kada prođete pored crkve?

Primetili ste sigurno i videli mnoge da se prolazeći pored crkve, bilo pešice, bilo nekim prevoznim sredstvom, prekrste. Možda i vi to često radite, a ne znate da li postupate ispravno ili je pak reč o sujeverju.

Sveštenik i starešina crkve Lazarica u Kruševcu Žarko Marković ističe da u Svetom pismu nigde nije naglašeno kada ne treba da se krstimo.

- To što se krstimo, stavljamo krst na čelo, na pupak, ramena svoja i što stavljamo znamenja krsta na sebe, to je crkveno predanje i nešto što je duboko ukorenjeno u biće crkve. Isto je i sa disanjem, niko nas ne uči kako da dišemo i niko ne priča o tom disanju, a bez disanja ne možemo, jer je to nešto što se podrazumeva. Tu je i sledeći primer, ljudi ne misle o tome da njihovo srce kuca, a ono neprestano kuca, 70 ili 80 puta u minutu kod odrasle osobe ili 120 puta u minutu kod bebe - objasnio je za Blic sveštenik.

Kada se neko krsti kad prođe pored hrama, kako je rekao, nije sujeverje, već je reč o nečemu potpuno prirodnom za onog ko je hrišćanin.

- Mi na taj način izražavamo poštovanje prema svetinji i stavljamo znak krsta na sebe kao što stavljamo pečat na neki dokument da bi on bio validan. Stavljajući znak krsta na sebe, izražavamo poštovanje prema svetinji hrama, a sa druge strane prinosimo molitvu Gospodu - dodao je starešina crkve Lazarica. 

Foto: informer.rs

 

On je skrenuo pažnju da se danas kada je reč o običajima i tradiciji, govori više o svemu drugome osim o tome da treba ići na liturgiju u crkvi i postiti.

- Krstite se kada prolazite pored hrama, bilo kada i bilo kako da prolazite. Kao što se krstimo kada sedamo ili ustajemo sa trpeze, ležemo ili ustajemo iz kreveta. Kada čujemo da se neko upokojio, pa ustanemo, prekrstimo se i kažemo: "Bog da ga prosti", ili kada čujemo: "Milica se porodila", pa kažemo: "Slava ti, Bože, razrešila se", pa se prekrstimo" - poručio je sveštenik.