Božani ubili petoro dece, a ćerku joj brutalno silovali! Monstruozan zločin nad nedužnim srpskim civilima!

U maju ove godine navršene su 32 godine od nezapamćenog zločina u Crkvinama kod Goražda, kada su muslimanski paravojnici i policajci poubijali gotovo celokupno stanovništvo ovog malog sela.

Među žrtvama su i četiri sina i kćer Goraždanke Božane Delić, zatim četiri zeta i unuče. Svi su zverski pobijeni samo jer su bili Srbi.

Starica je preminula u 93. godini 13 godina kasnije. Ipak, sećanje na nju i njene najmilije ne bledi. Herojsku žrtvu koju je ova nedužna žena podnela mnogi i danas pamte i sa tugom pominju. Pominju da se ne zaboravi i da se ne ponovi.

Pripadnici takozvane Armije BiH terete se da su tokom rata devedesetih 20. maja 1992. godine napali nezaštićeno i nebranjeno srpsko selo Crkvine kod Goražda i zarobili 14 članova porodica Delić, Žmukić, Matović i Pejović.

Foto: sites.google.com

 

Nakon izvesnog vremena u Crkvine su vratili pet žena koje su svakodnevno zlostavljali. U tom napadu najpre su zarobljeni, strahovito mučeni pa ubijeni Božanini najmiliji: sinovi Radivoje (39), Nikola (49), Jovo (52) i Novica (49), ćerka Anđa Pejović, koja je prethodno višestruko silovana, njen suprug Milutin Pejović, Pero Šekarić, Ljubo Matović, Uglješa Žmukić i njegov sin Nikola.

Svi ubijeni su bili nenaoružani civili koji su odlučili da ne napuste svoje selo i ostanu na svom ognjištu.

Baka Božana je kasnije nakon užasnog zločina obelodanila svoju ispovest o tom monstruoznom zločinu nad njenim najmilijima.

“Verujući komšijama ostadosmo svi kod kuća. Ali, rano ujutro 12.maja 1992, dođoše komšije iz Kalca – Salko, Mido i Liko Herak, koji su tvrdili da nam se ne sme ništa dogoditi. Selo opkoliše uniformisani vojnici i muslimanska policija.

Nikad ne mogu zaboraviti to jutro. Psovali su nas, tukli sinove pred mojim očima kundacima i vezali ih. Sve su nam po kući prevrnuli. Muške su povezali, tukući ih psovali im četničku majku.

Foto: sites.google.com

 

Okamenjena, nisam mogla verovati da bi dojučerašnje komšije mogle da budu toliki zlikovci. A mi smo im davali sve kad im je trebalo. Ni dan-danas mi nije jasno šta smo im skrivili, zbog čega su to uradili?”

Imali su Delići lepa i rodna imanja, i gotovo svi su radili. U kućama puno dece, a imali su i komšije muslimane sa kojima su delili dobro i zlo. Ni slutili nisu kakve godine i vreme dolazi.

Još manje su slutili šta im komšije pripremaju. Slava srpskim žrtvama.