Šta je Tito rekao na vest o pogibiji Slobodana Penezića Krcuna? U Sevojnu obeležno 60 godina od Krcunove smrti!

Članovi užičkog SUBNOR-a i predstavnici opštine Sevojno položili su vence na bistu Slobodana Penezića Krcuna i obeležili 60 godina od njegove pogibije.

- Okupili smo se da obeležimo 60 godina od pogibije Slobodana Penezića Krcuna. On je 6. novembra žurio na sresku konferenciju Saveza komunista u Užicu. Smrtno je stradao u saobraćajnoj nesreći u selu Šopić kod Lazarevca. I mi, danas, osećamo svoju obavezu i dužnost da na ovaj način odamo poštu jednom od najznačajnijih Užičana u novijoj istoriji. Slobodan Penezić Krcun je presudno uticao da Užice od predratne varošice preraste u moderan regionalni centar – rekao je Milić Vukić, predsednik užičkog SUBNOR-a.

Te 1964. godine na magistralnom putu Krcun je sleteo sa puta i svom silinom udario u drvo. Posle Drugog svetskog rata proglašen je narodnim herojom, bio je ministar unutrašnjih poslova u prvoj, drugoj i trećoj vladi Narodne Republike Srbije, a potom je bio i predsednik Izvršnog veća Skupštine Socijalističke Republike Srbije.

Njegovim zalaganjem i uticajem, podsećaju građani Sevojna, izgrađena je Valjaonica bakra u ovom mestu, koja je "othranila" brojne porodice.

Foto: Z. G.

 

Nikola Gogić, predsednik opštine Sevojno, rekao je da je počela da se obnavlja kultura sećanja, koja je bila narušena 90 godina.
- Ne sme da se zaboravi jedan iz plejade heroja iz ovog kraja – rekao je između ostalog Gogić.

Ko je bio Krcun i zašto ga Tito nije voleo!

Slobodan Penezić Krcun rođen 2. jula 1918. u Užicu, u porodici Spasoja Penezića, kafedžije, kao prvo dete u njegovom drugom braku sa tekstilnom radnicom Vidosavom. Za vreme velike privredne krize otac je bankrotirao i umro 1934. godine, a sav porodični teret pao je na majku.

Krcun je u Zlatiborskom srezu radio na pripremi ustanka i formiranju Zlatiborske partizanske čete. Posle oslobođenja Užica imao je zadatak da organizuje borbu protiv "petokolonaša", kasnije je bio rukovodilac Politodela Druge proleterske udarne brigade, a onda i zamenik političkog komesara brigade. 

Do kraja rata, napredovao je u partizanskoj hijerarhiji a 1944. određen je za načelnika Odeljenja za zaštitu naroda (OZNA) za Srbiju. Jedan od najvećih uspeha službe koju je vodio bilo je hapšenje Draže Mihailovića.

Posle oslobođenja Jugoslavije, obavljao je brojne odgovorne društvenopolitičke funkcije u republici i federaciji. Od novembra 1946. do decembra 1953. bio je ministar unutrašnjih poslova. Od 16. decembra 1953. bio je potpredsednik, a od 9. juna 1962. godine predsednik Izvršnog veća Skupštine Socijalističke Republike Srbije.

Foto: wikipedia

 

Govorili su da se jedini nije plašio Tita i da mu je otvoreno zamerao Tito da je "nekorektan prema Srbima i srpskim ratnim drugovima" a Titu je smetalo, navode neki istoričari, to što je Krcun bio "previše Srbin". 

Zato se posle njegove smrti, po kuloarima velike Jugoslavije, pričalo se, da je svojim stavovima i ponašanjem dao povoda za priče da je saobraćjana nesreće bila "nameštena".

I danas se na pomen Krcuna prepričava i citira rečenica koju je, navodno Tito izgovorio kada su mu javili da je Krcun poginuo: "U majku mu Božiju, već je pola jedan?!" 

Sumnjiva smrt

Poginuo je 6. novembra 1964. u saobraćajnoj nesreći na Ibarskoj magistrali, u blizini sela Šopić kod Lazarevca oko 12. 40. Automobil marke "oldsmobil registarskih oznaka BG 20-55, u kome se nalazilo pet osoba, sleteo je sa druma u udario u drvo.

Krcun je tog dana sa saradnicima išao u Titovo Užice na Sresku konferenciju zajedno sa visokim republičkim funkcionerima – Svetolikom Lazarevićem Lazom i Ljubomirom Mijatovićem. Vozač je bio Milorad Lomić, a u automobilu je bila i Olga Živković.

Zvaniči izveštaji kažu da se automobil kretao velikom brzinom po klizavom putu. Padala je kiša i put je bio pokriven prašinom koju je izbacivala obližnja termoelektrana. Automobil je pre nesreće obišao kombi i onda, iz nepoznatih razloga izgubio pravac, udario u stub-branik koji ga je ponovo vratio na kolovoz, potom udario u drugi stub-branik i sleteo s puta. Uprkos velikom nagibu auto se nije prevrnuo, već je svom snagom udario u drvo jasena.

Krcun je, po zvaničnoj verziji, bio živ u trenutku kada ga je milicija koja je došla na mesto nesreće izvukla iz vozila. Smešten je u policijsko vozilo i krenuo ka Lazarevačkoj bolnici. U toku puta, Krcun je preminuo.

Poginuo je i Svetolik Lazarević, a nekoliko dana kasnije preminuo je i vozač Milorad Lomić. Olga Živković i Ljubo Mijatović su bili ozbiljno povređeni.