Desankin dan počinje ranom zorom i pešačenjem od nekoliko kilometara! Ona ne živi kao njeni vršnjaci

Desanka Luković svakog dana prepešači i po nekoliko kilometara kako bi došla do željene lokacije. Život je kaže nije mazio, te njen dan počinje u 4h ujutro.

Desanka ističe da se njen život mnogo razlikuje od njenih vršnjaka, ali i uprkos tome, ne bi se, dodaje, menjala sa njima.

- Do škole putujem 25 kilometara, te kada pada sneg dosta je teško, ali borim se da ostvarim dobre rezultate. Ovde nije mnogo strašno, a viđala sam ja ovde i vukove, medvede, što nije za strah, kao što se ljudima čini. U svakom smislu, život nije lak i za sve treba volja i borba - reči su ove devojčice.

Nastoji da pomogne roditeljima, ali i olakša život svom mlađem bratu.

- Nekome se sviđa da živi u gradu, nekome ne, ali ja volim selo i mesto gde živim. Leti je život dosta lakši, jer su dani duži - rekla je Desanka.

 

 

Sebe za 10 godina vidi na istom mestu.

- Planiram da ostanem ovde na Goliji i ne bojim se šta će vreme doneti. Bog će svakome pomoći, pa i meni. Moja želja je bila da imam mnogo konja i ovaca, te da poljoprivreda bude moje zanimanje. Za sada imam devet konja i tri magarca. Postižem da sve uradim i ništa mi nije teško - objasnila je Desanka.

U posetu su joj bile i drugarice iz škole. Želja joj je bila da im pokaže lepotu netaknute prirode.

- U posetu su mi jednom došle drugarice i svidelo im se ovo mesto. Kada su dolazile bila je zima i veliki sneg, ali ih to nije spriječilo da budu kod mene. Kažu da bi ostale ovde na nekoliko dana, a sada da li bi ostale, to ne znam, jer težak je život, te jedino može uspeti onaj koji voli životinje, poljoprivredu i svoju zemlju - naglasila je ova devojčica.

Zimi je najteže živeti ovdje, jer se treba boriti sa snegom i mećavom, ali ja neću odustati od svojih snova. Sada ću pomoći roditeljima, a za nekoliko godina imaću svoje domaćinstvo, koje će biti mnogo bogatije nego što je danas, poručila je Desanka Luković.