Prva žena akademik smatrana najumnijom Srpkinjom! Tužan život naše književnice lomi i kamena srca

Isidora Sekulić rođena je na današnji dan, 16. februara 1877. godine. Bila je srpska književnica, akademik i prva žena član Srpske akademije nauka i umetnosti.

Rođena je u bačkom selu Mošorinu, da bi svoje detinjstvo provela u Zemunu, Rumi i Novom Sadu. Doktorirala je 1922. godine i bila je prvi predsednik Udruženja pisaca Srbije.

Isidora je znala više jezika, poznavala više kultura i područja umetničkog izražavanja. Izabrana je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije 1939, a za redovnog člana 1950. godine, kao prva žena akademik. U njeno ime, na Topčideru je podignut spomenik 2015. godine.

- Ako nešto vredim, neka kažu posle moje smrti, a ni dva dana pred smrt ne želim da me hvale. Nisam bila srećna. S tim sam se pomirila. Postoji vasionska sreća koja opredeljuje ljude. Ako niste voljeni, uzalud ćete vi nastojati da vas vole - ovako je u svom poslednjem intervjuu govorila Isidora Sekulić.

Još za života smatrana je najobrazovanijom i najumnijom Srpkinjom svog vremena. Govorila je više jezika, poznavala više kultura, pored književnosti njeno polje interesovanja bili su i muzika i slikarstvo, o kojima je pisala kao vrhunski poznavalac. Uvek zainteresovna za folozofiju, u jednom od intervjua izjavljuje da je pre rata redovno čitala dva časopisa čisto filozofska, jedan engleski, drugi francuski. Ratno stanje donelo je samo tu promenu što za francuski više nije imala para.

Retko govoreći o privatnom životu, sačuvana je i jedina njena izjava o braku sa poljskim lekarom Emilom Stremnickim.

- Za mene je brak imao smisla jedino radi dece, a kako ja nisam mogla zbog svoje bolesti imati dece - udala sam se za Stremnickog, jer je on bio blizu smrti i jer je to od njega radi trebalo... - govorila je Isidora.

Foto: wikipedia

I sama je u intervjuu govorila da je sa majčine strane nasledila tuberkulozu, "jer su tamo svi tuberkulozni", a sa očeve strane ludilo i razne oblike nervne poremećenosti. Tvrdila je da je već od četiri godina patila od nesanice.

Njena najvažnija dela su "Saputnici", "Pisma iz Norveške", "Iz prošlosti", "Đakon Bogorodične crkve", "Kronika palanačkog groblja", "Zapisi", "Analitički trenuci i teme", "Zapisi o monme narodu", Njegošu knjiga duboke odanosti", "Govor i jezik", "Kulturna smotra naroda" i mnoga druga.

Umrla je u Beogradu 5. aprila 1958. godine. Nagradu "Isidora Sekulić" dodeljuje beogradska opština Savski Venac i dodeljuje se od 1967. godine.