Žrtve vršnjačkog nasilja trpe ozbiljne posledice! Ako primetite ove obrasce ponašanja deteta odmah reagujte!

Vršnjačko nasilje postalo je ozbiljan društveni problem u poslednjim decenijam, a ono često ima duboke emocionalne, psihološke i fizičke posledice za žrtve, tvrde stručnjaci za Informer.

U školi, nasilje može imati različite oblike: verbalno, fizičko, emocionalno i psihološko. Verbalno nasilje često se manifestuje kroz uvrede, zadirkivanja i ismevanje, dok fizičko nasilje uključuje udarce, guranje, pa čak i ozbiljnije povrede.

Emocionalno nasilje, koje je često nevidljivo, podrazumeva ignorisanje, izolaciju i manipulaciju, dok psihološko nasilje izaziva dugoročne posledice na mentalno zdravlje žrtve. 

Psiholog Jovana Stojković navodi da je vršnjačko nasilje sve prisutnije u školima, ali da je izvor ovakvog ponašanja dece usko povezan sa ponašanjem u porodici i kući. 

- Vršnjačko nasilje je sve češće i prisutnije pogotovo u školama gde su kontrolisani ili bi trebalo da budu kontrolisani uslovi. Smatram da većina tog nasilja dolazi iz kućnih uslova. Ne bih da okarakterišem te porodice kao nasilne, ali često u razgovaru steknemo utisak da roditelji nisu imali predstavu koliko je njihovo dete agresivno van kuće i na koji način se ponaša - navodi Stojović.

Foto: Shutterstock

Kako ističe, zlostavljači nisu samo oni koji direktno vrše nasilje već i oni koji prećutno posmatraju isto. 

- Neko će pokušati da opravda, ali moramo se zapitati šta je prethodilo situaciji gde se odigralo vršnjačko nasilje. Takođe, moramo da skrenemo pažnju na decu koja nisu direktno učestvovala, već su nemo posmatrala čin nasilja. Oni su podjednako odgovorni kao i sami zlostavljači - ocenjuje naša sagovornica.

Roditeljski modeli i socijalizacija u porodici igraju ključnu ulogu u razvoju ponašanja mladih, ali kada dođe do samog čina nasilja, deca gotovo uvek prećute svojim roditeljima da su žrtve, što dovodi do ozbiljnih emocionalnih posledica. 

- Neki od njih misle kako nisu dovoljno dobri i da tako nešto zaslužuju ili se boje da će roditelji, nakon priznanja, istupiti pred celim razredom i osramotiti ih još više. Zlostavljanje kao i prikrivanje kontakata vodi u depresiju, povučenost, dovodi do post traumatskog poremećaja. Takva deca dobijaju poremećaj sna, apetita, koncentracije, potpunog povlačenja u sebe. Sam povratak u školu nakon nemilog događaja nije jednostavan. Nosi sa sobom strepnju da će dete biti etiketirano - navodi Jovana. 

Foto: Shutterstock

Nasilje se podstiče nasilnim video igricama

Jedan od ključnih faktora koji doprinosi porastu vršnjačkog nasilja je razvoj tehnologije, naročito društvenih mreža i nasilnih video igrica, ističe psihilog.

 

- Vršeno je veliko istraživanje u Americi u kojem su uzorak bila deca školskog uzrasta. Bilo je 1.200 dece. Postojale su kontrolna i istraživačka grupa. Vršili su, zapravo, istraživanje koliko taj nasilni sadržaj iz igrica utiče na njihovo ponašanje u narednih godinu dana. Ono što su oni dobili tokom istraživanja je da je čak 51%  dečaka u narednih godinu dana bilo jako agresivno, odnosno da su više puta učestvovali u nekoj tuči, ili izazvali vršnjačko nasilje u školi. Ali, ono što je još zanimljivije je da je svega 40% devojčica bilo takođe nasilno u narednih godinu dana - navodi psiholog.

Ističe da posledice mogu biti velikih razmera, ali da je ključ u sprečavanju izazivanja agresije zapravo ograničenje vremena koje dete provede igrajući igrice. 

- Posledice nisu male, pogotovo ako dete dugo vremena igra igrice. Postoji optimalno ograničenje koliko je dozvoljeno igrati igrice, a da njihov sadržaj ne utiče negativno na psihu deteta - navodi psiholog. 

 

Podsetimo, prisutnost neprikladnog sadržaja, koji podrazumeva zlostavljanje i ubijanje trudnica, kao i maltretiranje i omalovažavanje dece postala je osnov igrice "Robloks" koja je izazvala uznemirenost među roditeljima. Čak 58 odsto korisnika ove video igrice mlađe je od 16 godina, a zbog svojih lakih komandi, dostupna je za igru i deci predškolskog uzrasta.