Energetska tranzicija postaje obaveza odgovornih društava! Ulaganje u zelenu energiju imperativ je svih zemalja

Klimatske promene i devastiranje životne sredine predstavljaju egzistencijalnu pretnju celom svetu. Evropski zeleni plan osmišljen je kako bi rešio ove probleme, i predstavlja evropsku strategiju rasta, koja će Evropsku uniju pretvoriti u modernu, resursno efikasnu i konkurentnu ekonomiju.

Cilj Evropskog zelenog plana je da se Evropa učini klimatski neutralnom do 2050. godine, da podstakne ekonomiju zelenom tehnologijom, stvori održivu industriju i transport i smanji zagađenje. Pretvaranje klimatskih i ekoloških izazova u prilike učiniće tranziciju pravednom i inkluzivnom za sve.

Zelena agenda

Evropska komisija je usvojila novi paket predloga usmerenih na pojednostavljenje pravila EU, jačanje konkurentnosti i otključavanje dodatnog investicionog kapaciteta.

Ova inicijativa ima za cilj stvaranje povoljnijeg poslovnog okruženja koje omogućava kompanijama unutar Unije da rastu, inoviraju i otvaraju kvalitetna radna mesta, dok se istovremeno održavaju ključni ciljevi klimatske politike, poput onih definisanih u Evropskom zelenom dogovoru.

Komisija pomaže državama članicama EU u osmišljavanju reformi koje su temelj za zelenu tranziciju i doprinose postizanju ciljeva Evropskog zelenog plana.

Jedna od država koja svakako predstavlja prvaka zelene tranzicije i primene zaštite životne sredine u najrazličitijim oblastima života je Danska. Iako je u pitanju država koja se nalazi u komšiluku koji je sam po sebi u značajnoj meri ekološki svestan i naglašava važnost održivog razvoja, vlade u Kopenhagenu dokazale su se kao najbolje i u ovoj ligi ekoloških šampiona.

Danska će svoje štetne emisije do 2030. redukovati za 70% iako je prosek ciljeva visokorazvijenih ekonomija u navedenom vremenskom intervalu na oko 50%. Prvenstvenu zaslugu za ovaj rezultat nosi postepeno izbacivanje iz upotrebe uglja u proizvodnji električne energije u prethodne tri dekade.

U naprednom sprovođenju zelene agende prednjači i Portugalija, koja će svoje ciljeve ekološke transformacije za 2030. postići pre roka. Ova zemlja izbacila je ugalj iz upotrebe skoro deceniju pre roka i od 2005. do danas smanjila štetne emisije po glavi stanovnika za čak više od 1/3.

Ekološki plan ove države bazirao se na projekciji da će se 2030. čak 80% električne energije proizvoditi iz obnovljivih izvora energije, da će ugalj biti izbačen iz upotrebe takođe do 2030. i da će, kao i sve ostale države, do 2050. i Portugalija postati ugljenično neutralna.

Zelenoj agendi priključile su se i brojne naftne kompanije koje sada ulažu u diversifikaciju poslovanja i zelenu agendu, kako zbog novih zakonskih regulativa, tako i zbog prepoznavanja budućih perspektiva energetske transformacije.

Foto: NIS

 

Primeri u praksi jasno govore u prilog tome da je globalna energetska tranzicija uveliko u toku, posebno kada je naftni sektor u pitanju. Tako je italijanski ENI svoja ulaganja u obnovljive izvore jasno uokvirio ciljevima koji su usmereni na održivost poslovanja.

Između ostalog, ENI planira da do 2027. godine dostigne proizvodnju više od 8 GW iz obnovljivih izvora energije, dok se očekuje da će do 2030. godine taj kapacitet preći 15 GW, odnosno 30 GW do 2035. godine. Do 2050. godine ENI planira da poveća svoj instalirani kapacitet na više od 60 GW, čime se usmerava ka održivim i čistim izvorima energije.

Britanski BP raspolaće sa dovoljno solarnih kapaciteta, bilo da su u radu ili izgradnji, za napajanje više od 600.000 domaćinstava. Ovaj naftni gigant je otišao i korak dalje, pa je tako projekat "Bellflower Solar" u Indijani među brojnim lokacijama "Lightsource BP" u SAD, gde se između solarnih panela vrši ispaša ovaca i pčelarstvo.

Ovo čini BP pionirima u oblasti agrovoltaike - dvostruke upotrebe zemljišta za poljoprivredu i proizvodnju solarne energije.

Priključila se i Srbija

Srbija takođe beleži značajan napredak u primeni solarnih tehnologija. Ovo ukazuje na širenje svesti o prednostima korišćenja solarne energije, o čemu svedoči i činjenica da kompanije širom Srbije ulažu u OIE, čime pružaju doprinos energetskoj tranziciji u zemlji.

Primera radi, kompanija NIS od 2022. godine sprovodi izgradnju solarnih fotonaponskih elektrana na svojim objektima. Ovaj projekat je realizovan prvo na benzinskim stanicama, a solarni paneli su postavljeni na čak 45 maloprodajnih objekata širom Srbije.

Pored toga, solarni paneli pušteni su u rad i u pogonu za proizvodnju pijaće vode "Jazak" na Fruškoj gori i u Rafineriji nafte Pančevo, a očekuje se dalji razvoj ovog projekta i na drugim maloprodajnim objektima i ostalim lokacijama u okviru kompanije...

NIS podstiče upotrebu solarnih elektrana i u zajednicama u kojima posluje. Tako je ova kompanija prva u Srbiji samostalno sprovela i finansirala projekte izgradnje solarnih elektrana na objektima ustanova od javnog značaja.

Projekat se realizuje u okviru NIS-ovog programa društvene odgovornosti "Zajednici zajedno".