Na današnji dan 1994. godine preminuo je jedan od najpoznatijih srpskih fizičara Pavle Savić koji je u istoriji ostao upamćen kao "kamen temeljac" Nuklearnog instituta Vinča, ali i kao tvorac prve srpske atomske bombe.
Pavle Savić bio je jedan od najvećih srpskih naučnika svih vremena, iako naša javnost o njemu jako malo zna. Bio je naučnik svetskog ranga, jedan od pionirskih istraživača koji su uveli čovečanstvo u atomsku eru svojim pronalascima u oblasti nuklearne fisije.
Za epohalno otkriće da se jezgro urana može pocepati Savić i Irena-Žoli Kiri nisu dobili Nobelovu nagradu, zbog toga što je drugi svetski rat prekinuo njeno dodeljivanje. Ali je tu nagradu odmah po okončanju rata dobio Nemački naučnik Oto Han, iako je upravo on prednjačio u ismevanju i opovrgavanju otkrića Savića i Kiri, da bi ga naposletku i sam prihvatio.
Rođen je 10. januara 1909. godine u Solunu, gde je Kraljevina Srbija njegovog oca Petra kao veterinara poslala na službu u Slobodnu carinsku zonu Srbije. Otac, prvi školovan u porodici, bio je državni pitomac i u Francuskoj studirao veterinu.
Foto: Društvene mreže
Posle Prvog svetskog rata porodica se seli u Beograd, gde Pavle, najstariji od petoro dece, prva četiri razreda gimnazije završava u Drugoj muškoj, a više razrede i maturu u Požarevcu. Voleo je fiziku, hemiju i matematiku. Maturirao je 1927. godine u Požarevačkoj gimnaziji.
Posle mature upisuje se na Katedru fizičke hemije na Filozofskom fakultetu Beogradskog univerziteta, koju je držao profesor Miloje Stojiljković. Katedra je osnovana 1903. i jedna je od najstarijih katedri te vrste u Evropi.
Već tokom studija radi kod profesora Stojiljkovića kao asistent-volonter, a posle diplomiranja, 1932. godine, obećano mu je mesto ukaznog asistenta. Pavle se, međutim, sukobio sa svojim profesorom i, shodno svojoj nagloj naravi, bez objašnjenja je dao ostavku.
Uspeh i svetska slava
Svetsku slavu stekao je u Parizu. Godine 1938. eminetni srpski naučnik i Irena Žolio – Kiri(ćerka Marije Kiri) objavljuju rezultate svojih dugogodišnjih istraživanja na „Nuklearnoj lančanoj reakciji – FISIJA“. Godinu dana kasnije bili su najozbiljniji kandidati za Nobelovu nagradu, ali zbog Drugog svetskog rata ona je predstala da se dodeljuje.
Po završetku rata 1944. Nobelovu nagradu za otkriće fisije, dobija nemački hemičar Oto Han, koji je 1939. pokušao da opovrgne rad Savića i Kiri, da bi kasnije upravo na toj teoriji razradio svoj naučni rad.
Tamo zajedno sa sovjetskim Nobelovcem (1978) Pjotrom Leonidovičom Kapicom radi na sovjetskom atomskom naoružanju.
Godine 1948. dolazi do sukoba Tita i Staljina, koji zaoštrava odnose Jugoslavije i SSSR do ivice rata. Tito povlači Savića i daje mu zadatak da počne izgradnju Nuklearnog instituta. Institut počinje da se gradi u selu Vinča, nadomak Beograda.
Pored naučnih istraživanja, Institut će imati još jedan cilj. To je pravljenje atomske bombe. Krajem pedesetih Savić se pokajao što je učestvovao u pravljenju nuklearnog oružja. Hirošimu je posetio 1957. godine i posle toga izjavio:
– Pristao bih da se moje ime nije nikada dovelo u vezu sa otkrićem fisije.
Pavle Savić govorio je francuski i ruski, a engleski je koristio za čitanje stručnih časopisa. Umro je 1994. godine u svojoj kući i sahranjen je u porodičnoj grobnici, jer je još za života rekao da ne želi da bude pokopan u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.
Na današnji dan 1879. godine rođen je srpski matematičar, geofizičar, građevinski inženjer, klimatolog, astronom, osnivač katedre za nebesku mehaniku na Beogradskom univerzitetu i svetski uvažavan naučnik Milutin Milanković. Njegov kalendar je do sada najpreciznije urađen kalendar, koji je doveden na isti datum kao gregorijanski, od koga će odstupiti tek 2800. godine!
Gde je grob Dragutina Matića, najpoznatijeg ratnika Srbije i čoveka čija fotografija iz Prvog svetskog rata je obišla svet? Verovali ili ne, o tome na internetu do sada uopšte nije bilo podataka, a lokaciju je znala samo šačica lokalaca, do danas.
Prvi deo Dušanovog zakonika donet je na saboru održanom na današnji dan. 21. maja, 1349. godine u Skoplju kada je prihvaćeno 135 članova ovog zakonika, a o strahu koji je ulivao ovaj akt se i danas priča!
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Na današnji dan 1879. godine rođen je srpski matematičar, geofizičar, građevinski inženjer, klimatolog, astronom, osnivač katedre za nebesku mehaniku na Beogradskom univerzitetu i svetski uvažavan naučnik Milutin Milanković. Njegov kalendar je do sada najpreciznije urađen kalendar, koji je doveden na isti datum kao gregorijanski, od koga će odstupiti tek 2800. godine!
Rusija bi zahvaljujući naglom rastu proizvodnje i stotinama novih nalazišta mogla da dodatno učvrsti položaj među najvećim svetskim proizvođačima zlata, a prema zvaničnim procenama Moskve ove godine bi mogla da dostigne čak 500 tona.
Predsednica Skupštine Republike Srbije Ana Brnabić reagovala je na navode da se menja Statut Univerziteta u Beogradu i da se uvode nova pravila za izbor rektora, ističući da je to najbolja definicija blokaderske politike.
Beogradska policija uhapsila je Natašu M. zbog sumnje da je "mrtva" pijana pretukla majku Milevu, nakon čega ju je vukla za kosu i pretila da će je ubiti, a onda nahuškala francuskkog buldoga da izujeda nesrećnu ženu. Nataša M. je saslušana, i predloženo je da joj se odredi pritvor.
Pripadnici beogradske policije brzo su reagovali i u ponedeljak na Voždovcu uhapsili B. C. (40) zbog sumnje da je u stanju teškog pijanstva fizički napao svoju bivšu suprugu, a potom divljački nasrnuo i na njenu sestru koja je pokušala da je zaštiti.
Sudija za istragu prihvatio je predlog Osnovnog državnog tužilaštva u Kotoru i odredio pritvor Lj. M. iz Kotora, osumnjičenom da je kao vozač izazvao saobraćajnu nezgodu koja se u nedelju dogodila u mestu Lipci. Tužilaštvo je pokrenulo istragu kako bi bile utvrđene sve okolnosti nesreće.
Ekonomska situacija u Rusiji u celini je stabilna, a postojeće teškoće ne predstavljaju kritičan problem, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Iran je saopštio da je Ormuski moreuz nepovrediva "crvena linija", upozoravajući da bi, ukoliko američki predsednik Donald Tramp sprovede pretnju i napadne iransku infrastrukturu, Iran uzvratio napadima na svu infrastrukturu širom regiona Persijskog zaliva.
Turski ministar spoljnih poslova Hakan Fidan izjavio je danas da Turska poziva sve strane da ne dozvole širenje rata u Ukrajini na Crno more, jer bi to predstavljalo ozbiljnu pretnju regionalnoj bezbednosti.
Kina prvi put uživa povoljniji međunarodni imidž od Sjedinjenih Američkih Država u većini zemalja obuhvaćenih istraživanjem američkog istraživačkog centra Pju.
Viber ne obaveštava korisnike kada ih neko blokira, ali postoje jasni znakovi koji mogu otkriti da više niste u mogućnosti da komunicirate sa određenom osobom.
Loren Vol iz Sjedinjenih Američkih Država našla se u centru pažnje na društvenim mrežama nakon što je tokom leta odlučila da pojede obrok koji je pripremila kod kuće.
Tokom letnjih vrućina sve više žena bira laganu i prozračnu odeću koja pruža maksimalnu udobnost, pa im je materijal jedan od najbitnijih stavki. Zato žene masovno biraju muslin.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.