Na svakih 20 minuta napadne, a na sat ubije jednu osobu: Evo od čega Srbi padaju k'o pokošeni

U Srbiji svakih 20 minuta jedna osoba doživi moždani udar, a na svaki sat jedna osoba umre. Svaki treći moždani udar završi ili teškim invaliditetom ili smrtnim ishodom. Godišnje, to je više od 25.000 ljudi.

Moždani udar (šlog) bolest je koja najčešće pogađa starije generacije. Međutim, u poslednje vreme prisutniji je u mlađoj populaciji, a na žalost, nije više iznenađenje ni da se javi u dečjem uzrastu.

Od 2007. godine, u Nacionalni kalendar zdravlja, uveden je Dan borbe protiv moždanog udara.

- Sve govori o pojavi nekih novih faktora rizika, i ono na čemu ja stalno insistiram, ovaj sedenterni način života, i zavisnost od praktično tehnologija, potpuno nas je odvojila od šetnje, od fizičke aktivnosti koja je jedan od značajnih preventivnih faktora. Da ne pominjem zloupotrebu psihoaktivnih supstanci. Meni kao neurologu starog kova to ne može nikako biti društveno prihvatljivo. I zloupotrebu energetskih pića koje praktično nam predstavljaju neki surogat da bismo u ovom tempu održali ritam - rekao je za RTS prof.dr Ranko Raičević.

Svaki treći moždani udar završi ili teškim invaliditetom ili smrtnim ishodom. Velika studija o socioekonomskom aspektu moždanog udara pokazala je da svaka država, pa i Srbija, lečenje moždanog udara, i pored ogromnog napretka spojem trombolize i mehaničke trombektomije, spada u kategoriju najčešćih i najvećih izdataka za zdravstvo. Statistika je uz trombolizu i trombetomiju poboljšana u našoj zemlji.

Foto: Shutterstock

- Sa velikim zadovoljstvom mogu da kažem da mi trombolizu već radimo u svim odeljenjima neurologije na teritoriji Srbije, a mehaničku trombektomiju u svim univerzitetskim centrima. Čak smo u nekih par godina ranije napravili program, i da to radi Institut za kardiovaskularne bolesti Dedinje. Ja se nadam da će on opet da počne da radi ovu proceduru, jer to je stvarno jedan neverovatan pomak. Mnogo puta smo i pričali da pacijent koji dođe potpuno oduzet nakon vađenja tromba putem mehaničkog ekstraktora, on se vrati svom poslu u nekoliko dana - istakao je profesor.

Najčešći simptomi

Adekvatna kontrola je već nakon 40. godine i podrazumeva laboratorijske nalaze jednom godišnje, dakle klasičnu krvnu sliku, nalaze masnoće, hormonski status. To može da nas usmeri na dalji put, ukoliko je potreban detaljniji skrining, EKG, dopler, kardiološki pregled...

- Simptomi su iznenadni, najčešće su vezani za motoriku, javlja se asimetrija lica, poremećaj polovine i slabost polovine tela, poremećaj govora, poremećaj vida, poremećaj gutanja. Znači praktično svi neurološki simptomi koje mi izučavamo u neurologiji mogu da budu u početku ili u toku razvoja moždanog udara da se ispolje - istakao je profesor Raičević.

Vremenski uslovi su takođe među važnim faktorima u borbi protiv moždanog udara. Nagle promene temperature mogu biti upozorenje za osetljive populacije, kao što su starija lica koja već imaju poremećaj srčanog ritma, neke metaboličke poremećaje, pre svega šećernu bolest, izmenjen tonus krvnih sudova... Zato je neophodan oprez i pravovremeno javljanje lekaru.

Kontrola nad faktorima rizika

Američka administracija je samo kontrolom krvnog pritiska kod pacijenata smanjila broj moždanih udara za trećinu. Smatra se da, ako bismo dobro držali one najvažnije faktore rizika pod kontrolom, pre svega hipertenziju, poremećaj sastava i prometa lipida, poremećaj srčanog ritma, pušenje, zloupotrebu alkohola i drugih supstanci, mogli bismo da smanjimo broj teških moždanih udara za polovinu.

- Zamislite koliko je to kvalitetnih života, koliko je to ušteda i patnji za same pacijente i za njihove porodice i na kraju krajeva i koliko je to ušteda koju možemo onda da usmerimo u neka druga oboljenja i u neke druge aspekte moždanog udara i ostalih neuroloških oboljenja - rekao je profesor Raičević.