Evo zašto mladi u Srbiji neće iz roditeljskog doma: Šokiraće vas razlog

Mladi ljudi širom Srbije čak i kada napune 35 godina ne žele da odu iz roditeljskog doma, jer imaju sve na gotovo - spremljen ručak, opranu i ispeglanu odeću, plaćene račune. Međutim, stručnjaci upozoravaju da takav način života nije dobar, jer mnogi od njih u kasnijem dobu ne znaju da se suoče sa većim problemima.

Koliko god roditeljima bilo drago što deca i dalje žive sa njima, nisu ni svesni da im čine magareću uslugu. Psihoterapeut Marija Milenković kaže za Informer da je to klasičan primer balkanskog stila života. 

- Koliko samo ima porodica koje su sagradile velike kuće i naravno da će tu njihov sin jedinac živeti sa porodicom. Onda nastaju problemi. Današnje generacije ne žele da trpe, mladi ne znaju da se prilagode, prosto nisu naučeni da tako žive - objašnjava psihoterapeut Marija Milenković i dodaje da je najlakše ostati kod roditelja kada znate da ćete imati sve spremljeno kada dođete sa posla ili iz noćnog provoda, ali da je to mač sa dve oštrice.

Ona napominje da dete čim napuni 18 godina treba da se fokusira na svoje obaveze.

- Čim bude punoletno, dete mora da se gurne u vatru. Samoinicijativno treba da sprema obroke, da čisti svoju sobu, da zna koje su mu obaveze, a ne da čeka da to neko drugi uradi umesto njega - kaže psihoterapeut.

Foto: Foto: Miloš Rafailović

Marija Milenković objašnjava da postoje dve strane zbog kojih mladi ostaju da žive sa roditeljima.

- Prvo, zato što su deca nesposobna da sama žive. Ta osoba ne zna da spremi ručak, da plati račune, prosto je naučila da uživa kod mame i tate. Drugo, roditelji imaju potrebu, uglavnom zbog ličnih frustracija, da zadrže dete pored sebe. To je učestalo kod razvedenih roditelja gde dete ostaje da živi sa majkom. Tada majka nadomešćuje prazninu koju oseća zbog nedostatka partnera (reč je o emocionalnom incestu kada muško dete emotivno zamenjuje partnera) - kaže psihoterapeut i dodaje:

- Mnogi roditelji žele da dete zaštite od "lošeg sveta" još kada je malo, a nisu ni svesni da ga pretvaraju u autistično stvorenje, hendikepirano za život. Takvo dete nije naučeno da se adaptira i kasnije kada poraste ta mlada osoba ne zna da se suoči sa gubicima.