Lekari upozoravaju roditelje: Decu ne boli glava samo zbog dioptrije, krije se nešto još gore

Deca u Srbiji sve češće oboljevaju od visokog krvnog pritiska, a lekari upozoravaju da se svakog dana ovaj problem otkrije kod barem jednog deteta. Kako kažu, najviše su pod rizikom gojazna deca koja vode nezdrav način života.

Ranije se smatralo da je hipertenzija bolest koja pogađa samo stariju populaciju, ali statistika se poslednjih godina pogoršala. Danas se kod dece uzrasta do 10 godina već dijagnostikuje visok pritisak, otkriva doktorka Karin Vasić.

- Praksa pokazuje da je gojaznost glavni krivac za sve veći broj slučajeva visokog krvnog pritiska, to jest hipertenzije kod dece. Ova bolest dovodi do brojnih promena i komplikacija u organizmu zbog čega je i jedan od najbitnijih faktora rizika za nastanak srčanih bolesti već tokom ranog odraslog doba, poput infarkta. Zato je rano prepoznavanje i lečenje hipertenzije kod dece jako važno kako bismo sprečili oboljenja kada odrastu - kaže dr Vasić.

S njom je saglasan i pedijatar Saša Milićević koji za Informer kaže da loš način života i ishrane najviše utiču na visok pritisak kod mališana.

- Način života koji deca danas vode je ogroman problem zbog kog nastaju ovakva oboljenja, a najčešći razlog je što su nama deca sve više gojazna, što previše sede za računarom i ne kreću se - to sve utiče na gojenje. Oni se loše hrane, piju gazirane sokove, jedu dosta slane hrane, grickalice koje im prijaju i zasite ih ali kasnije dovedu do skoka krvnog pritiska, zbog čega te stvari treba ograničavati. Kada mi dođu roditelji i kažu da su bebi malo posolili hranu, uvek im kažem da to ne rade, jer njima so nije potrebna, njihov ukus je drugačiji nego nama starijima, i apsolutno nema potrebe za tim. Ne dozvolite deci da preteruju sa grickalicama, jer to utiče na porast krvnog pristiska - poručuje pedijatar.

Foto: Shutterstock

Međutim, loš način života nije jedini probem, tvrdi naš sagovornik. Kako kaže, ukoliko dete ima neka druga oboljenja veće su šanse da ima i visok pritisak.

- Kardiovaskularna i bubrežna oboljenja često dovode do ovog problema. Pogotovo su rizični pacijenti sa bubrežnom isuficijencijom, to jest slabosti bubrega i pacijenti koji su na dijalizi - kod njih se mora stalno meriti pritisak, koliko unose i koliko izbacuju tečnosti. Nasledni faktor je takođe važan i uticajan - ukoliko su roditelji u detinjstvu imali visok krvni pritisak, vrlo verovatno će i njihova deca imati - objašnjava on i savetuje roditelje da redovno vode decu na preglede, jer se ova bolest najčešće otkriva slučajno.

Simptomi su dosta nekarakteristični i kod odraslih, a pogotovo kod dece.

- Bol u predelu potiljka koji se povezuje sa ovim oboljenjem, može potpuno da izostane kao i drugi simptomi i onda roditelji vrlo često ni ne znaju da dete ima neki problem, jer nema jasnih pokazatelja. Zato je ključno da se deca pregledaju, zato su jako važni sistematski pregledi u školama, jer se tu slučajno otkrivaju ovakve stvari i pravi se selekcija ko je kandidat za hipertenziju. Pre desetak godina se to nije često kontrolisalo, ali je danas to sastavni deo sistematskih pregleda - kaže Milićević.