Slavimo dva velika mučenika: Ove običaje obavezno ispoštujte

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju dva Sveta mučenika Emilijana i Jakinta.

Jakint je bio dvoranin cara Trajana i potajni hrišćanin. Jednom prilikom, kada je car Trajan sa svim dvoranima svečano svečano prinosio žrtve idolima, Jakint izostade od ove svečanosti. Zato je bio optužen i izveden pred cara na sud.

Car ga je savetovao da se odrekne Hrista i prinese žrtve idolima, ali Jakint je ostao tvrd kao dijamant, i rekao caru čuvene reči: "Ja sam hrišćanin, Hrista poštujem, Njemu se klanjam, i Njemu prinosim na žrtvu živu sebe samog".

Izbijen, popljuvan, sastrugan, ovaj sveti mučenik bi bačen u tamnicu. Po carevoj naredbi ništa mu ne davahu za jelo osim idolskih žrtvoprinosa, ali Jakint to nije hteo jesti, i posle 8 dana preminuo je u tamnici.

Prema hrišćanskoj tradiciji nakon njegove smrti tamničari su videli dva svetla anđela u tamnici. Jedan je pokrivao telo mučenika svojom svetlom odećom, a drugi je polagao divan venac na njegovu glavu. Jakint Cezarejski je preminuo 108. godine.

Foto: pexels.com

Mučenik Tvoj Gospode, Jakint, u stradanju svome je primio nepropadljivi venac, od Tebe Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobedi, a razori i nemoćnu drskost demona: Njegovim molitvama spasi duše naše.

Sveti mučenik Emilijan

U vreme Julijana Odstupnika a u Trakijskom gradu Dorostolu beše Emilijan mladić, sluga u gradonačalnika. Kada car Odstupnik poče ognjem i mačem da satire hrišćanstvo širom carstva rimskog, dođe carski izaslanik i u Dorostol, da ubije hrišćane, ali nije ni jednog jedinog pronašao.

Obradovan time on davaše gozbu veliku građanima dorostolskim, i naredi žrtvoprinošenje veliko idolima i veselje po svemu gradu, dan i noć. Te noći zađe Emilijan sveti po idolskim hramovima, tržištima i ulicama gradskim, i maljem polupa sve idole.

Foto: tanjug

Sutradan beše užas u gradu. Svi tražahu sokrušitelja bogova svojih. Uhvaćen bi jedan seljak, toga jutra videvši da prolazi pored hrama, Emilijan videvši da će nevin čovek da strada reče u sebi: "ako ja skrijem svoje delo, onda kakva mi je korist od toga što učinih? Ne ću li se naći pred Bogom kao ubica nevina čoveka?"

Prijavi se, dakle, carskom izaslaniku i priznade sve. Ovaj razjaren upita Emilijana, ko ga nagovori da to učini? Odgovori mučenik Hristov: "Bog i duša moja zapovedi mi, da sokrušim one mrtve stubove, koje vi nazivate bogovima."

Tada sudija naredi da ga šibaju, i posle šibanja i drugih muka da ga u ognju sagore. Tako skonča svoj zemni život sv. Emilijan i preseli se u nebesni 18. jula (po starom kalendaru) 362. god.

Običaji na današnji dan

Sveti Emilijan i Sveti Jakint  poznati su po svojoj svetosti i čudima, a u nekim tradicijama ih slave zajedno kao primer velikih mučenika ili svetitelja koji su pretrpeli progonstvo i tamnicu. Običaja ima dosta, ali ovi su opšti:

• Liturgijska slavlja i moleban u crkvama posvećenim njima ili u danima njihove spomenske slave.

• Čitanje njihovih života i sećanje na njihovu žrtvu i strpljenje u tamnici.

• Vernici ponekad donose sveće i mole se za zaštitu od nepravednih zatvaranja, nepravdi i za duhovnu snagu.

• U nekim mestima postoje narodni običaji koji podsećaju na njihovu sudbinu, poput posta ili posebnih molitvi za oslobođenje od nevolja.