Masna zarada, a obaveza minimalna: Godišnji profit 10.000 evra - Nova zvezda Srbije je baš ovaj biznis

Uzgajanje pistaća postaje jedan od najisplativijih alternativnih agrarnih biznisa u Srbiji, naročito u toplijim, sušnijim krajevima juga zemlje poput Leskovca, Vranja i Niša.

Iako je reč o kulturi koja je u našoj zemlji relativno nova i još uvek egzotična, interesovanje investitora i poljoprivrednika ubrzano raste, ponajviše zbog visoke otkupne cene, skromnih zahteva biljke i atraktivnog izvoznog potencijala.

Za razliku od tradicionalnih voćnih kultura koje traže obilno zalivanje, pistać trpi visoke temperature, oskudicu vode i siromašna zemljišta. Prve veće količine roda stižu tek posle šest godina, ali ulaganje se tada višestruko vraća: kilogram sirovih pistaća domaći proizvođači trenutno prodaju po ceni od 15 do 22 evra, dok prerađeni i pakovani plodovi na tržištu mogu dostići i do 40 evra po kilogramu.

Računica pokazuje da zasad od jednog hektara, kada dostigne punu rodnost (posle desetak godina), može godišnje donositi i više od 10.000 evra profita.

Foto: Shutterstock

Startna ulaganja jesu sadnice koje koštaju između 10 i 15 evra po komadu, a po hektaru je potrebno posaditi oko 250 stabala. Tu su i troškovi pripreme zemljišta, nabavke protivgradne mreže i osnovnog navodnjavanja "kap po kap“.

Ukupno ulaganje u podizanje plantaže kreće se od 3.000 do 5.000 evra po hektaru. Upravo zbog te "sporosti" povrata ulaganja, pistaći su za sada izbor najčešće onih proizvođača koji već imaju druge izvore prihoda i spremni su da sačekaju.

Srbija je, prema podacima voćarskih udruženja, trenutno na početku "pistać-manije": pod zasadima je nešto manje od 70 hektara, ali trend širenja je izuzetno brz. Ministarstvo poljoprivrede već je najavilo podsticaje za sadnice i sisteme za navodnjavanje, a domaći agrarni stručnjaci veruju da bi pistać do 2030. godine mogao postati nova "zvezda izvoza", rame uz rame sa malinom i borovnicom.

U praksi, pistać postaje simbol luksuza, kako na trpezama, tako i u poljoprivrednom portfoliju. Nije slučajno što ga mnogi nazivaju "zeleno zlato Mediterana", a sada se čini da bi to zlato moglo da zasija i na srpskim oranicama.