Samo jedna promena na koži može da dovede do smrti: Evo kako da je prepoznate

Od raka kože godišnje oboli 700 pacijenata, dok bitku izgubi 200, što govori o tome da je nega kože osnova da zaštitimo sebe od pojave melanoma, upozorava kozmetolog Dragana Višnjić u emisiji "Bez zakazivanja."

Prema njenim rečima, naročito izlaganje suncu i pregorevanje kože u mladosti, ima dodatne posledice u kasnijim godinama života.

- Nega kože je osnova da zaštitimo sebe od pojave melanoma. Brojke su zabrinjavajuće, ali smo sami došli do tako visokog broja jer melanom podstiče izlaganje kože suncu bez ikakve zaštite. Izlaganje sunca i korišćenje solarijuma, pogotovo u malom uzrastu stižu nas i u kasnijim godinama - kaže Višnjić.

Dodaje da kada dođe do pojave melanoma, on se dalje širi kroz organizam i može da napadne i druge organe.

- Kada dođe do pojave melanoma, on se dalje širi kroz organizam i može da napadne druge organe. To je najopasniji rak kože, što ne mora biti strašno ako se ide na redovne preglede i ako se uoči na vreme, onda može doći do saniranja. Mnogo je važno koristiti zaštitne kreme pri svakom izlasku na sunce, a ne samo na moru i leti. Zaštita je važna i tokom zmiskog perioda, naoročito kada se ide na planine, jer se jačina sunca pojačava i sa povećanjem nadmorske visine - ističe Višnjić.

Foto: Foto: Miloš Rafailović

Kako kaže, posebno bi trebalo da obrate pažnju osobe sa svetlom puti, svetlom kosom, očima i oni koji imaju preko 50 mladeža jer su oni podložni lošem dejstvu sunca.

- Kada smo na moru, tu dolazi do pojačanog zračenja usled refleksije sunčevog zraka sa površine ili vode ili peska, tako da su to opasna dejstva iz same sredine ako se ne zaštitimo. Naročito bi trebalo da obrate pažnju osobe sa svetlom puti, svetlom kosom i onim koji imaju preko 50 mladeža na svojoj koži jer su oni podložni lošem dejstvu sunca - objašnjava Višnjić.

Višnjić dodaje i da je važno da mi samo pratimo promene mladeža na koži, koje uključuju i promenu boje.

- Moramo da vodimo računa, ako imamo neke mladeže da sami kontrolišemo boju i simetričnost mladeža, ukoliko su na delu tela koje vidimo. Uglavnom su ti melanomi tamno braon i crne boje. Čim uočimo promenu boje, odmah se ide kod dermatologa. To je jednostavan pregled dermatoskopom, ne boli ništa, ali je uveličavajući aparat i lepo se vidi u kojoj je fazi mladež - kaže Višnjić.

Foto: Shutterstock

Koliko puta godišnje treba otići na pregled?

Kozmetolog Dragana Višnjić ističe da je preporučljivo jednom godišnje otići na pregled kod dermatologa.

- Jednom godišnje je preporučljivo obaviti pregled kod dermatologa, ali mi sami moramo da pratimo promene, naročito kod većih mladeža. Strašno je ako imamo malo veći mladež na licu, pa iz njega raste dlaka, a onda je mi čupnemo jer nam smeta, ne razmišljajući da na mladežu ništa ne sme da se radi, već se samo prati kako izgleda. Dlačice mogu da se secnu, ali samo uz dogovor sa dermatologom - ističe Višnjić.

Koliko dugo možemo da budemo izloženi suncu tokom letovanja?

Ističe da je maksimalna zaštita važna, ne samo tokom letnjih dana, već i zimi.

- Kada je doba godišnjih odmora, moramo da koristimo maksimalan faktor zaštite. U početku se koristi maksimalni faktor zaštite, kako malo odmiče vreme, kako se koža privikava, kako melanociti proizovde zaštitu, onda možemo da pređemo na niži stepen zaštitnog faktora - kaže kozmetolog.

Foto: Shutterstock

Takođe dodaje da izlaganje suncu u prepodnevnim časovima nije preporučljivo.

- Po našim prodavnicama postoje kreme sa zaštitinim kremama koje su namenjene za aknozne kože i kuperozne, što je vrlo važno. Treba da se izbegava period između 10 i 11 časova pre podne, ali i oko 15, 16 časova popodne. Može da se sedi u nekoj jačoj hladovini, ali ni suncobrani ni hlad ne štite dovoljno od sunca, isto kao i kada je oblačno, jer se pod tim oblacim nekada izgori i više nego kada je sunčano vreme - kaže Višnjić.

Kozmetolog ističe da melanom postaje opaki kancer već kada neke promene dugo traju ili dođe do krvarenja.

- To lekar treba da proceni tokom pregleda, ali ako duga neka promena traje, a nismo obratili pažnju ili dođe do krvarenja, onda već postaje opasno - zaključuje Višnjić.