Ostavljena kao beba u snegu da umre: Čuvao je čopor pasa, a onda se desilo čudo (FOTO)

Da je život zaista čudo, svedoči priča Milice Mršulje (31) iz Gnjilana! Ovu hrabru i ostvarenu ženu majka je usred zime odmah po rođenju ostavila na đubrištu u blizini škole u Gnjilanu.

Kako kaže u ispovesti za Informer, imala je ludačku sreću da uopšte preživi, a danas je srećno udata majka dvoje dece i sa porodicom živi u Leskovcu.

Milica navodi da je čula nekoliko verzija priče o svom pronalasku.

- Rođena sam u noći između 4. i 5. februara 1994, to je bila subota, i tog jutra, prema rečima nekih svedoka, mene su pronašli u kontejneru. Međutim, nakon gostovanja na televiziji pre dve godine, javio mi se čovek koji je u to vreme radio kao profesor fizičkog vaspitanja u školi u Gnjilanu i saznala sam možda jedinu istinu o toj priči, a to je da je tog jutra spremačica došla u školu, pošto je bila radna subota, i da je primetila ženu koja je dotrčala na obližnje mesto koje su oni zvali deponija, gde su bacali đubre, da je ta žena nešto bacila i pobegla - započinje Milica svoju priču koju su joj ispričali svedoci.

Foto: Privatna arhiva

Čuli plač bebe

Dodaje da je u tom trenutku na đubrištu bio čopor pasa, zbog čega se spremačica, kako je rekla, uplašila i pojurila ka bebi.

- Naišao je i nastavnik fizičkog vaspitanja, čuli su da beba plače i uplašili se da će psi da me napadnu. Ali, psi su se privili uz mene i oni su me zapravo čuvali i zagrejali da se ne smrznem, i tako su me spasili - priča hrabra Milica.

Kada je došla policija, dodaje Milica, odveli su je u bolnicu, gde je provela naredna tri i po meseca.

- Lekari su mi rekli da mi je pupčana vrpca bila vezana vunenim koncem, znači da se ta žena ko zna gde porodila. Dok sam bila u bolnici, policija je tražila moju biološku majku zbog pokušaja čedomorstva - kaže Milica.

Po izlasku iz bolnice usvojili su je divni ljudi koje, kako ističe, smatra svojim pravim roditeljima.

- Hvala mojoj biološkoj majici što me je ostavila, jer ko zna kakav život bih imala uz nju. Sigurno ne ovako dobar i kvalitetan kao što sam imala uz moje prave roditelje. Kada me neko pita ko ti je prava majka, ja kažem Svetlana, majka koja me je usvojila, a biološka majka je ona koja mi je dala život. Nažalost, otac više nije među živima - govori ona i dodaje da je sa pet godina saznala da je usvojena:

- Prolazila sam kroz jednu vrstu vršnjačkog zlostavljanja, zato što su roditelji iz našeg okruženja govorili svojoj deci, a ta deca potom govorila meni da sam usvojena. Pitala sam majku da li je to istina, i objasnila mi je da nisu mogli da imaju svoju decu, a da mene neka teta nije mogla da zadrži, i tako smo se mi upoznali. Dali su mi prezime, krov nad glavom i, što je najbitnije - ljubav.

Foto: Privatna arhiva

Što se tiče njene biološke majke, kaže da ju je upoznala, a da je ona uhapšena za pokušaj čedomorstva. Milica je mislila da bi mogla toj ženi sve da oprosti, sve dok i sama nije postala majka.

- Kada sam rodila Iliju, a onda tri godine kasnije Mitru, shvatila sam da ne mogu nikada da oprostim. Onog trenutka kada rodiš svoje dete, koje je potpuno zavisno od tebe, a sposoban si da to malo biće napustiš, prepustiš životu i smrti, a češće smrti nego životu, za tu osobu nema ni oprosta, ni razumevanja, konkretno za moju biološku majku - jasna je ova mlada žena.