Mnogi ne znaju razliku između daće i pomena: Ovo su važni običaji za sahranu koje morate znati

Sahrana, kao jedan od najtežih trenutaka za porodicu pokojnika, nosi običaje koji trebaju biti ispoštovani, a za neke od njih većina ne zna pravo značenje.

Smrt je oduvek bila trenutak koji u srpskoj tradiciji nosi i bol i poštovanje, ali i bogatstvo običaja. Način na koji se čovek ispraća na "onaj svet" smatra se jednako važnim kao i njegov život, pa otuda potiče niz rituala koji prate sahranu i dane nakon nje.

Jedan od najpoznatijih običaja jeste daća, zajednički obrok koji se priređuje posle sahrane. On nema samo ulogu okupljanja rodbine i prijatelja, već i simbolično značenje - veruje se da se hranom i molitvom "otkupljuje“ pokojnikova duša i da mu se daje poslednja čast. Na stolu se uvek nalaze žito i vino, jer oni označavaju večni život i vaskrsenje.

Nakon sahrane, porodica pokojnika priređuje pomene u određenim vremenskim razmacima - treći, deveti i četrdeseti dan, a zatim pola godine i godinu dana od smrti.

Foto: Shutterstock

Svaki pomen ima svoje značenje: treći dan se vezuje za Hristovo vaskrsenje, deveti za anđele i njihovu molitvu za pokojnika, dok je četrdesetnica jedan od najvažnijih obreda. Prema narodnom verovanju, duša pokojnika do tog dana "obilazi" i oproštajno se vezuje za svoj dom, a tada se na nebu odlučuje o njenom mestu.

Zato se četrdesetnica obeležava posebno svečano - molitvama u crkvi, paljenjem sveća i prinošenjem hrane i vina. Na taj način porodica veruje da pomaže pokojniku da nađe mir, a sebi donosi utehu i osećaj da su uradili sve što nalaže vera i tradicija.

Ovi običaji nisu samo deo religije, već i deo identiteta - oni okupljaju ljude, jačaju zajedništvo i pomažu porodici da kroz ritual pronađe snagu u teškom trenutku. Upravo zato daća, pomen i četrdesetnica ostaju neizostavni deo srpske tradicije i danas.

Foto: Shuterstock

Takođe, običaji u Srbiji vezani za sahranjivanje su raznoliki. Međutim, gde god da odete čućete jednu rečenicu upućenu pokojniku.

Bez obzira na bliskost koju su imali sa pokojnikom, većina ljudi u Srbiji reći će: “Neka mu je laka crna zemlja”.

 

Ta rečenica se govori najčešće uz bacanje zemlje na sanduk umrlog. Prema etnolozima, takav običaj ima magijsko značenje zaštite od mrtvih.

Naime, od davninana različite načine se štitilo od mrtvih u strahu da se ne povampire. Tako su živi izgovarali i radili stvari kako bi lukavo zaobišli "povampirenje".